ПОСЛАНИЧКА ЛИСТА

Сањао сам као гимназијалац да једног дана будем посланик. Био ми је и чукундеда Максим Ђурковић и то у Аустроугарском Сабору у анектираној Босни  као Србин члан Кочићеве странке, сељак из села Доња Трнова, који је победио аустроугарског кандидата у чак три тадашња среза. Одробијао је касније своје учешће у пребацивању Гаврила Принципа тако што је завршио у затвору у Араду, али је по ослобођењу постао и посланик тадашње Скупштине Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Био је честит човек, сељачке интелигенције, који је ватрено заступао идеју слободе за српски народ у анектираној Босни, а најпре је заступао интересе српског сељака, који и данас, читав век касније, такође страда. И синови су му доста задужили отаџбину. Један од њих је био Петар Ђурковић, наш најпознатији астроном који је открио два астероида од којих један носи име нашег чувеног научника Милутина Миланковића, а други по београдској општини Звездара која је добила назив по опсерваторији која се на њеној територији налазила. Остала четворица синова су били директори предузећа, носиоци споменице, руководиоци пројеката УН по Непалу. Један од њих, мој прадеда Душан Ђурковић, отац моје бабе по са очеве стране, био је пре рата председник општине Тавна, а током рата заменик команданта за Семберију и Мајевицу.

Е, сад, не знам да ли сам наследио некакав политички ген од њих, али свакако ми је Бог подарио вербалну борбеност и жељу да се политички борим за своје идеје. Српску напредну странку, чији сам један од првих сто оснивача, бескрајно волим. Волео сам и Српску радикалну странку у коју сам се учланио чим сам напунио 18 година. И никада нисам разумео оне којима је политика средство да остваре своје личне интересе и да се обогате. Не знам како се то кроз политику долази до вила, станова, аутомобила, увећаних рачуна по банкама. Живим у истом стану у ком сам од рођења, који је увећан мојом личном срећом јер у њему сада живи моја супруга и двојица дечака за које бих све у животу дао. Аутомобил ми је стар шест година, добро очувана половна Опел Астра. Све ово пишем, јер моје колеге које су са мном на тој истој посланичкој листи, посебно они који су на директном удару као први ешалон, исто живе као и ја. Спремни да се боре, јер воле Српску напредну странку. Свима нам је част што смо раме уз раме са Мирославом Лазанским, Љиљаном Хабјановић Ђуровић, Душаном Борковићем, Богданом Обрадовићем и многим другим познатим јавним личностима које су одлучиле да пруже подршку Александру Вучићу у борби за економски јаку и пристојну Србију. Бескрајно им хвала.

Наша посланичка листа је за понос. Коначно су на њој млади људи, спремни да се боре и којима лични интерес није приоритет, већ им је приоритет држава и странка која им је дала шансу да се кроз посланичко место боре за националне интересе. Свима нам је проблем катастрофално неповерење у Скупштину. Када је мој чукундеда био посланик, био је уважена личност. Био је ауторитет и реч му се ценила. Чак су и делегати у комунистичком периоду имали апсолутно уважавање. Данас су посланици срозани на ниво најгорих простака. Добрим делом својим заслугама, али већим делом скандалозном кампањом која се водила и води се против Парламента. Сањам дан када ће се то променити. Мој циљ је да посланик поново буде истински народни представник и зато ми је част што сам у врху листе, раме уз раме са честитим људима који ће помагати Александру Вучићу. Уосталом, не желим да каљам имена својих предака, већ желим да оставим некакав траг да сам био добар посланик кога је народ уважавао. Биће тешко, али права борба предстоји.

 

 

Оставите одговор