„УЈЕДИЊЕЊЕ“ ОПОЗИЦИЈЕ НА ВРАЧАРУ

Не могу а да се не осврнем на константе приче о наводном великом уједињењу опозиције које се, у зависности о ком нивоу избора је реч, више разједињује, него што се уједињује. Посебно не могу а да не прокоментаришем оно што раде на општини Врачар, јер то је најбољи доказ колико је само глупост неуништива категорија.

За почетак, парадокс је сам по себи да напише како се на Врачару уједињује опозиција, јер су дотична господа, без обзира у којој год да се странци која је настала из некадашње Демократске странке себе позиционирали, власт већ пуних 26 година! Значи, тамо се уједињује власт, а не опозиција.

Смејурија је да се то окупљање дојучерашњих партијских колега назива уједињењем. Нема ту никаквог уједињења, јер сви они су некадашња Демократска странка. Према томе, та бесмислена листа је листа Демократске странке. Верујем да су многи на тој листи поносни што им је еминентни врачарац, староседелац, Зоран Живковић, највећа подршка.

Сам чин тзв. уједињења је посебно занимљив. Логично, поставља се питање, зашто су се уопште разјединили и најгоре једни о другима говорили? Како је могуће да се одједном сада те ружне речи заборављају, па опет могу заједно? Поента је у томе што свако од њих, посебно на Врачарару, после толико година харања том општином, њеним пословним простором, грађевинским земљиштем и сличним веома профитабилним делатностима, има путера на глави колико год хоћете. Свесни су да се крај приближио, а самим тим за многе од њих неумољиво се ближи отварање болних тема на које морају да пруже одговор. Рецимо, како се долазило до пословног простора на Врачару? Коме су се и како омогућавале разноразне грађевинске дозволе? Како су се надзиђивале стамбене зграде? Ко је долазио до општинских станова и по којој цени? Питања много, а одговори на њих нису баш једноставни. Но, лепо наш народ каже, како сејеш тако жањеш. Клицу лоповлука и марифетлука којег су посејала још током деведесетих година, а огромне плодове најгоре корупције убирали од 2000. до данас, време је да неко сасече у корену. Тога се они највише плаше и зато се наводно уједињују.

И на крају, заиста им честитам на имену листе „Врачар слободно“. Добро је када у неком моменту постанеш самокритичан, јер Врачару је заиста потребно ослобођење од лоповлука и корупције. Зато је потребно убедљиво победити Демократску странку у свим њеним стањима, уједињену или разједињену. Господа су очигледно путем имена своје листе указала да је потребно да се Врачар најпре њих ослободи.

Оставите одговор