ИМА ЛИ ПРЕДИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ?

pol-pijaca_620x0

Остало је још нешто мање од месец дана до избора. И то не било каквих, већ избора на свим нивоима, изузимајући председничке и оне у неколицини локалних самоуправа у којима су се избори недавно одржали. Свакако, нема политичке странке којој такви избори нису важни и потпуно је нормално да бирачима изосите програм и да презентујете методе како ћете тај програм спровести ако вам се укаже прилика. Ипак, по први пут, али заиста сматрам по први пут, у Србији је на делу ненормална ситуација у којој нема изношења програма, бар не од опозиције која би морала да покаже зашто је она добра алтернатива садашњој власти. То је лоше. То грађане доводи у позицију да се запитају чему онда било каква кампања?

Да се разумемо, Александар Вучић је изборе најавио још у јануару месецу на седници главног одбора Српске напредне странке. Децидно је рекао да идемо на изборе и свима је од тог момента било јасно да су избори нешто што ће се догодити. То заправо значи да нико из опозиције нема право да се жали како није имао времена за кампању, јер имали су све време овог света да до најситнијих детаља репрезентују себе пред бирачима. Више од сто дана кампање. Уместо тога, на три недеље пред изборе, ми још увек нисмо чули из опозиционих редова ниједан разлог зашто би народ гласао за њих. Заправо, јесмо ако узмемо у обзир оно што износи Војислав Шешељ, јер он је кандидовао макар неку идеју. Та идеја је лоша, јер се залаже за тотални прекид сарадње са западом и верујем да и он добро зна да је то нешто што је нереално, али веома ефикасно за одређени део бирачког тела који ће му бити довољан да прескочи цензус. Остатак опозиције делује тотално безидејно и заиста нико не може да схвати шта је поента њихове кампање. Осим…

Е, то „осим“ може да буде веома забрињавајуће. Покушаћу да изложим своје виђење са којим не морају многи од вас да се сложе, али свакако кандидујем ово размишљање за полемику. Дубоко свесни да на изборима немају шта да траже и да је још један пораз на видику, посебно онај у АП Војводини, тзв.лева опозиција, односно најпре Демократска странка, покушава да примени метод делегитимисања изборног процеса. Прво су кренули са причом о нерегуларним условима за изборе, о наводној медијској цензури, а потом се прешло да ће избори бити покрадени без обзира на чињеницу да рецимо у АП Војводини баш ДС организује те изборе јер имају већину у Покрајнској изборној комисији, али такође и чињеницу да СНС по први пут је у позицији да организује изборе као владајућа странка, односно странка која има премијера на челу српске Владе. Када су видели да те глупости не пале код народа и да су такве конструкције неутемељене, онда се кренуло у измишљање прича како наводно диктаторска власт премлаћује активисте ДС и све је то кулминирало догађајем на Ђерам пијаци који су спин мајстори из Пајтићевог штаба желели да искористе у своју корист, оптуживши на индиректан начин власт да је иницирала покушај убиства функционера ДС. Међутим, како су у лажи кратке ноге врло брзо се утврдило да су заправо иницијатори сукоба функционери ДС, те да им је ова измишљотина пропала и вероватно их дефинитивно повукла на дно. Све ово иначе наводим како би они који читају овај текст укапирали да Пајтића и друштво кампања заправо и не занима. Они су свесни да једино пропашћу изборног процеса, односно, изазивањем одређених тензија, па и међусобног физичког сукобљавања, могу да евентуално пробају да опстану у седлу, јер ће у том случају покушати да интернационализују изборну проблематику и да на тај начин придобију страну подршку. За сада им власт одлично парира и на сваку њихову лаж изнесе веома чврсте контрааргументе којима обара измишљотине, али до избора има још довољно времена да се направи довољно снажан инцидент којим би се изборни процес делегитимисао. Власт ће морати да пази на сваки потез како не би био протумачен као нарушавање слобода у изборном процесу, а активисти владајућих партија, посебно СНС, мораће на сваку провокацију, пљување, вређање и слично, да остану мирни и сталожени. Они једноставно не смеју да одговоре, јер управо то демократе једва чекају. То је иначе веома тешко и незахвално, али нема им друге. Како време буде одмицало, нервоза демократа, посебно у Војводини, додатно ће да расте. Тада се највише мора бити опрезан, јер по доктрини „пацов у углу“ најопаснији су они који се боре за голо преживљавање. То је данас случај са Демократском странком. Свесни да после избора, посебно у Војводини, неки од њих ће можда морати да одговарају за своја недела и да више неће бити уваљени у коже дубоке фотеље и скупоцене лимузине, они ће све учинити како би изборе довели до ивице регуларности. Друго им ништа не преостаје. Зато се плашим додатних инцидената и зато ми данас суштински немамо камапању, већ најпримитивнију мржњу и лажирање догађаја.

На крају, не заборавите страни фактор. Александар Вучић као премијер који има апсолутно власт не одговара многима на западу. За њих би Вучић био идеалан као премијер са 20 или 30 одсто подршке. Тада је лако уцењивати премијера. Када премијер има 50 одсто и више, њега не можете да уцењујете. То је та веома битна чињеница која мора да нам буде водиља на самом гласању, јер у супротном ако добијемо Владу коју ће саставити сви осим СНС, држава ће ући у тотални хаос и ужасну политичку нестабилност.

Оставите одговор