ЗНАЈУ ЛИ ОНИ ЗА РЕЧ „ОДГОВОРНОСТ“?

opozicija

Колико су пророчки биле речи упозорења да комплетна опозиција, појачана са коалицију ДСС-Двери нема никакву идеју, нити програм, те да им је једини циљ рушење Александра Вучића. Данас се то тако лепо манифестује да је јасно као дан да те људе суштински избори нису ни занимали. Њих је занимао постизборни процес, односно како да на силу дођу до власти, тј. до кризе у држави у којој они једино умеју да пливају. Сада је више него очигледно колико су поједине западне структуре, које су окупиле ову сумануту дружину, интезивно радиле на плану што слабијег премијера и што веће кризе у Србији.

Ох, опростите што сам читаву предизборну кампању на то упозоравао и свуда о томе говорио. Многи ме нису баш најбоље схватили, али чини ми се да данас почињу да схватају какав нам се сценарио припрема.

Замислите само сцену да коалиција око СНС није добила апсолутну већину. Већ данас бисмо имали запаљену скупштину и комплетан бирачки материјал. Но, не би ме чудило да се то и у овој ситуацији догоди. Ова шаролика дружина која све укупно има 21-22 одсто (у зависности јесу ли или нису неки од њих прешли цензус). Занимљиво је да нико од њих не види сопствену одговорност за крајње криминалан резултат који су постигли на изборима. Рецимо, осим Радуловића, сви остали су ветерани наше политичке сцене и вреде као кило чварака. Кренимо од Бојана Пајтића који је доживео бродолом у АП Војводини где је председавао покрајнском владом. Листа коју је предводио у Покрајни је четврта, са свега осам процената гласова. У граду Новом Саду ДС само што се није угасила. На нивоу републике да певају што су цензус прешли. Он нема у себи ни грам савести да поднесе оставку у Демократској странци, већ напротив, он себе данима после избора безмало проглашава победником избора. То је до те мере нечувено, а још је гори скандал што медији о Пајтићевом политичком фијаску не говоре ништа, већ само спинују и покушавају да коалицију око СНС прогласе губитником, без обзира што је увећала своје гласове и проценат. Ако говоримо о математици и мандатима, па и Пајтићу су пали мандати. Зашто нико ни слово о томе не напише?

Права егзотика су ЧБЧ коалиција (Чеда, Борис, Чанак). Сва тројица на гомили висе око цензуса. Еј, људи, дојучерашњи председник државе једва има за цензус и то све удружен са Чедом и Чанком. И поврх свега, нема намеру да поднесе оставку на место председника своје партије. Па, колико би то вредео да је сам изашао на изборе?

О ДСС-Двери коалицији ми је тотално безвезе да трошим време. Толике паре у њих уложене, без обзира што су ванпарламентарна опција, а они висе такође око цензуса. Сви остали хоће на силу да их угурају у Парламент. Е, па, знате шта, на силу се ништа не може. Замислите, као коалиција, било је потребно да освоје макар тих пет одсто, а они ни то нису били способни упркос ненормално агресивној кампањи коју су водили и за коју их још увек нико од медија није питао одакле им новац. Да Санда и Бошко имају морала, исте вечери би оставку поднели и престали би заувек да се баве политиком.

Међутим, реч „одговорност“ код ових људи никада није постојала. Лицемерје и безобразлук одувек им је била одлика. Љуте се што их народ неће, а онда би да протествују против народа. Да није тужно, било би смешно. Тужно је што политичким, а можда и физичким, насиљем покушавају да украду народну вољу, а смешно је што мученици мисле да још увек нешто вреде.

На крају, цитираћу великог Његоша, а тај цитат из „Горског вијенца“ нека им буде пред очима уколико се одлуче на некакве обојене револуције- „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“.

Оставите одговор