ВЕЛИКИ ДАН ПОБЕДЕ!

Ruski vojnici na Rajhstagu 02.05.1945.
Ruski vojnici na Rajhstagu 02.05.1945.

Част и слава сваком савезничком војнику Британске и Америчке војске, част и слава сваком погинулом Французу и припадницима „Покрета отпора“, част и слава сваком ко је устао да се бори против нацизма и фашизма, али ту славу и част без дилеме највише заслужује Руски народ и славна Црвена Армија. Отуда, свака прослава победе над нацизмом и фашизмом без помена 27 милиона страдалих Руса је бесмислена. Било какво обележавање некаквог Дана Европе звучи као перверзија, јер да би Вилхелм Кајтел потписао капитулацију пред маршалом Жуковим и да би адмирал Карл Дениц објавио преко радија да је Немачка капитулирала, није могло да се догоди без јунаштва Црвене Армије. Да би Алексеј Брест, Михаил Јегоров и Мелитон Кантарија поставили заставу 150.стрељачке дивизије Црвене Армије, морали су да изгубе на  хиљаде својих сабораца са којима су јуришали до Берлина и да гледају како им је непријатељ спалио градове и села, одвео у логоре најбоље руске синове и кћери и једнако толико побио. Жртва Руског народа је немерљива и отуда Владимир Путин има пуно право када каже да се данас баук фашизма поново шири код оних који славе „Дан Европе“, а не „Дан победе“. Као да се неко стиди да каже да је данас поражена најгора и најбестиднија идеологија у историји човечанства. Највеће зло савременог света.

Како данас та иста Европа која слави свој дана може да објасни да у њеном наручју шетају црнокошуљаши загребачким улицама? Како та иста Европа може да мирно посматра дефиле усташа на Томсоновим концертима и величање најгорих нацистичких колаборациониста попут Анте Павелића, Славка Кватерника, Љубе Милоша, Јуре Францетића, Андрије Артуковића, Макса Лубурића и осталих крволока који су били перјанице нацистичке творевине као што је НДХ? Како та иста Европа без имало стида може да се ставља на страну оних који у Украјни величају Степана Бандеру? Како та иста Европа ћутке гледа на рушење споменика Црвеној Армији широм прибалтичких држава, с обзиром да се руше споменици највећим борцима против фашизма? Шта заправо данас слави та Европа? Хоће ли неко на тим силним прославама „Дана Европе“ поменути да је данас нацистичка Немачка потписала капитулацију или ће се то некако забашурити? И хоће ли неко на тим прославама поменути макар у једној реченици заслуге Црвене Армије? Уз сво уважавање битке за Нормандију, али мит који је створен да је та битка преокренула рат је бесмислен. Шта онда да кажемо за Стаљинградску битку? Шта да кажемо за Лењинградску блокаду? Шта су оне онда преокренуле? Довољно је само напоменути чињеницу да је на западном фронту 1945.године, значи пред крај рата, на западном фронту Немачка имала свега 73 дивизије, док је на источном фронту имала 179 дивизија. Око 80 % активних војника Вермахта било је на источном фронту, 68% немачке артиљерије и тенкова и 48% авиона „Луфтвафеа“. Да Црвена Армија није уништила од 130 немачких копнених дивизија чак 104, питање какав би исход рата био. Није згорег напоменути да су немачки губици били око 75 % у борбама са снагама Црвене Армије, што је три пута више него у борбама са свих осталих 25 држава заједно. Око 800 000 војника Немци су изгубили само у Стаљинградској бици, што је негде за седам пута више него што су имали губитака на целом Афричком фронту. Само у Курској бици учествовало је 50 немачких дивизија, што је чак за два пута више него на целом западном фронту током 1943.године. Извините, има ли неко право да ниподаштава улогу Црвене Армије после оваквих података? Има ли ико право да обележава овај дан као било шта, а да не помене Црвену Армију? Нема и зато ми кажемо вечна слава и хвала свим јунацима велике Црвене Армије!

Оставите одговор