ПРОТЕСТИ ОПОЗИЦИЈЕ

Cg4seWqW4AIJnmE

Најављени протест цензус коалиције која себи даје за право да представља комплетну опозицију око рушења објеката у Савамали је нешто што је сасвим легитимно. Нико нема против, нека протествују колико год им је воља. Питање је колико је смислено, јер бранити рушење некаквих илегалних објеката као да су срушени Серамидини висећи вртови је сулудо само по себи. Разумем онај део у коме они наглашавају да је протествују против појаве људи који су то рушење спровели у глуво доба ноћи са фантомкама на главама, мада је доста упитно да ли су фантомке измишљене ради психолошког ефекта. Али, најпре би власт у тој ситуацији требало да протествује, јер је ни крива ни дужна на удару, иако нема никакве везе са тим рушењем, нити се може на било који начин увезати са целом причом. Но, опозицији је потребан некакав повод. Ово им дође као кец на десет, без обзира што суштински њих не занимају ни фантомке, нити ти који су то рушили, нити њих занимају ти објекти. Њих занима само повод. Да ли ће га наћи у аутобусу градског превоза, да ли ће га наћи приликом преласка улице или зато што данас пада киша, а сутра ће бити сунчано, повод им је важан како би од свега могли да направе сценарио и циркус, јер им је то начин да буду у жижи јавности. То им је једина шанса да се не говори о њиховом изборном фијаску и као што видите нико данас не говори о њиховом катастрофалном резултату после ког сви лидери странака у свету које тако на изборима прођу подносе моменталне оставке. О њима се данас говори као да су безмало победници избора, а протести су знак да су они активни победници који руше охолу власт. Имају само тај мали проблем, а то је више него неспорни резултат и легитимитет који је власт остварила на изборима, а он је скоро 10 пута бољи од најбоље опције из цензус коалиције.

Наравно, немам никакву дилему да им је пројекат окупљања на протестима део ширег сценарија који очекује Балкан. Криза се пројектује у Македонији и готово је извесно да нас у тој држави очекује озбиљан политички, па чак и грађански сукоб. Криза се лагано сели и ка Републици Српској, где је рушење Додика са улице лагано отпочело. Потребно је сада дестбилизовати Србију. Пројектанти су свесни да је њихова пешадија крајње неомиљена код грађана Србије и то су им и избори показали. Зато је потребан метод константног креирања афера и протеста не би ли се грађани побунили против власт која их наводно терорише, а за коју они наводно гласају уплашени од њеног терора. Данас су повод фантомке и рушење објеката у Савамали, сутра ће бити нешто десето, прекосутра опет нешто ново, али је поента константно имати аферу и протесте на улици за све и свашта. Тиме паралишите рад власти, власт је принуђена да се у континуитету бави темама које везе немају са реформама државе и натерана је да буде у сталној дефанзиви, односно да се правда, што код грађана буди сумњу и подозрење. У таквој атмосфери ваља дочекати председничке и градске изборе и све више ће се фокус лагано селити као нападима на Томислава Николића, кога је очито потребно додатно сатанизовати, као и на градску власт о чијим објективним добрим стварима које је урадила, од смањења дефицита града, реконструкције улица, подизања на ноге градскох јавних предузећа, довођења инвеститора, ништа нећете чути, али ћете чути измишљене афере о Синиши Малом.

Све у свему, Балкан не може бити дестабилизован, ако се политички не дестабилизује Србија. Јасно је да после Груевског и Додика на ред лагано долази Вучић. Протести опозиције су предворје неког будућег сценарија где ће се власт покушати да узме на улици, а не на изборима. Све у свему, Србију чекају тешка искушења, разноразни притисци, а на унутрашњем плану још мноштво протеста опозиције за шта год да пројектантим протеста падне на ум. Вучић да би се томе одупрео мора да има проверене људе који добро разумеју филозофију обојених револуција. За сада одлично парира, а да ли ће то наставити даље, зависи управо од тог одабира људи око себе.

Оставите одговор