БУРЕ БАРУТА КОЈЕ ЈЕ СПРЕМНО ДА ЕКСПЛОДИРА

Balkan-bure-baruta-mapa-620x350

Сувише је наиван приступ да су истовремени протести у Македонији, Републици Српској, па и Србији, као и кризна дешавања у готово свим државама насталим од некадашње СФРЈ, плод случајности. Тако не размишља ни мали Ђокица. Тренутна ситуација је следећа: Србија је куд и камо најстабилнија, али јој се озбиљно прети нарушавањем политичке стабилности. Хрватска улази у политичку нестабилност, јер тамошња Влада тешко да може људски месец дана да сабере без политичких потреса. Босна и Херцеговина, посебно Република Српска, на ивици је политичке експлозије. Македонија је одавно паралисана држава која суштински не функционише, док је Црна Гора на ивици жестоког политичког конфликта у коме досадашњем вечитом победнику Милу Ђукановићу не пише се да ће поново бити на победничком трону. На крају, аутономна покрајна Косово и Метохија која није под нашом ингеренцијом такође преживљава дубоку политичку кризу. Ако на све ово додамо да ни у државама у региону које нису биле у саставу СФРЈ, попут Грчке, па и Бугарске, не цветају баш руже по питању политичке стабилности, ако је у једној Аустрији десница у тоталној експанзији, јасно је да Балкан полако улази у фазу жешћих политичких турбуленција које прете да имамо одређене грађанске и међунационалне сукобе.

У тој папазјанији постављамо логично питање шта ми као Србија да чинимо?

За почетак, морамо да будемо свесни окружења. Није нам ни мало пријатељско настројено, али то не значи да би са сваким требало да се конфротирамо. Напротив, са сваким морамо да разговарамо, без обзира што ми знамо шта нам сви они мисле, као што и они знају да ми знамо све њихове намере. С тим у вези најбољи је пример утицај турског фактора који је све агресивнији и израженији, посебно према Босни и Херцеговини. Но, на нама је да са Турцима разговарамо и да сваки конфликт спречимо, а потенцијално јачање одређених сепаратистичких покрета по Србији од стране Турске у старту онемогућимо. Србија ће бити подривана и економски, посебно уколико не буде намеравала да уведе санкције Руској Федерацији или ако не буде радила на томе да руски фактор значајно одстрани из Србије. Суштински, комплетно потпаљивање Балкана се и своди на то да се руски факто минимализује на овим просторима. Додик је непријатељ, јер је руски савезник. Вучић није омиљен у западним очима јер неће да уводи Русима санкције. Руси имају намеру да купе ИНУ у Хрватској, желе већи утицај у Македонији, не дају Црној Гори да иде ка НАТО… Све то када се узме у обзир јасно је да је тренутно на делу велика геополитичка битка у којој запад има приличну предност, најпре због чињенице да је већина балканских земаља у НАТО или ако нису формално, а оно суштински већ јесу јер НАТО на њиховим просторима одавно има базе. Руси могу да играју на карту емоције која код Срба највише постоји ка њима и свакако на карту економског утицаја.Србија у оваквом незахвалном положају у коме се налази може једино да игра на карту неутралности и то до последњег атома снаге. Ни по коју цену не сме да одустане од тог правца, а да ли ће бити са танке жице гурнута у амбис, све зависи како се ствари буду одвијале на унутрашњем плану. Нема никакве дилеме да су разноразне службе одавно покренуле пројекат стварања услова за обојену револуцију и према Вучићу, али претходно се мора направити добра припрема која ће се састојати у притиисцима, медијском спиновању, константним лансирањем афера, протестима којима је циљ без циља само да се афирмише мржња према Вучићу.

Опасна је хладнокрвност код људи који добро мисле овој држави када кажу да нема опасности по Вучића, јер опозиција нема снагу. Слажем се, садашња опозиција и не личи ни на шта, али није ни поетна у снази, нити креаторе политичких турбуленција у Србији много па занима да ли они имају снагу. Суштина је да се демократски процеси делегитимишу и да се власт не преузима на изборима и институцијама, већ на улици. Насилно кроз преврат. Баш као у Украјини. Погледајте пример Македоније. Добро су свесни да Груевског не могу да победе на изборима, те је логично једини начин његове смене улица. Видимо да се нешто слично спрема Додику, пошто се најављују константни протести ако Додик не прихвати услове које су му издиктирали опозициони представници. Нешто слично се и у Србији припрема. Унапред вас прогласе да изборе крадете и почну да вас уцењују по одређеним питањима, да вам постављају услове, а власт када их одбије као што би свака нормална власт такву уцену одбила, онда се крене са бесмисленим протестима по улицама широм земље. Онда лагано стиже порука са улице да грађане избори не занимају, јер су свакако покрадени, те да је једини начин да се из кризе изађе подношење оставке или избори како их замисли нека од амбасада, а кроз захтеве их представи добро спонзорисана опозиција. Све док траје политичка агонија, земља економски слаби, јер услед нестабилности инвеститори не желе да улажу, почињу раднички протести, подбуњују се синдикати, медијски се то врхунски филује како је народ незадовољан и да избори заправо нису ни потребни, јер народ на улици каже шта мисли и тако власт долази у нерешив проблем који се завршава или подношењем оставке и пристанком избора по условима амбасада или упадом разуларене масе у државне институције и насилним преузимањем власти без избора.

Да би се овај сценарио спречио у Србији, власт мора да проучава методе контрареволуције обојеним револуцијама. Мора да јача службе и безбедносни сектор. Морали би да се ангажују државни институти за међународну политику, упоредно право. геополитику, безбедност и сви остали да у садејству са нашим службама раде на томе како да се спрече потенцијални политички потреси. Аналитика мора што јача да нам буде и да се ангажују најбољи могући људи од струке.  Вучић мора да сваког потенцијалног корупмираног типа у свом окружењу да смени, јер рецимо баш Додик има тај проблем. Народ не трпи корумпиране политичаре, а они су лака мета за спонзорисану опозицију и преко њих се највише ствара мржња у народу према власти. Богу хвала у Вучићевом окружењу таквих нема и заиста о његовој Влади не може да се пронађе некаква афера да је неко нешто украо, али Вучић мора и најмању појаву корупције у његовим редовима да збрише, јер тако склања муницију којом би опозиција пуцала ка њему.

Као закључак морам да нагласим да нисам неки оптимиста када је у питању вера да ће Балкан ипак сва будућа искушења мирно превазићи. Склон сам веровању да су нам поједини ратни сукоби на нашу велику жалост неминовни. Ипак, на нама је да радимо да нам се то не догоди. Није случајно што су деценију ипо уназад уништавани наши факултети, наши научни институти, службе, војска, полиција, просветни систем уопште. Ми данас немамо довољно школованих људи који би са безбедносног аспекта умели да уоче потенцијалне проблеме и да пруже квалитетну анализу шта и како да чинимо. Међутим, шта је ту је, из ове коже се не може и зато апелујем на младе људе и на оне који буду прочитали овај текст, да раде на себи. Тако ће најпре помоћи својој земљи. Немојте увек имати у глави како је политика нечастан посао, јер то намерно гурају они који би нечасно вашу земљу да згазе без отпора. Пратите, дешавања, читајте, сагледавајте аналитички информације које добијете, увек размислите зашто је неко објавио одређени текст у штампи, читајте литературу из геополитике, политичке и правне теорије, будите гладни знања. Само образовање нас може да спасе. Највећи страх од наше пропасти имам због чињенице да нам је просветни систем уништен. Са необразованим људима лако се манипулише и то управо преживљава цео Балкан јер је у сваком, а посебно у образовном погледу, апсолутно деградиран. Отуда је страх од поновног распиривања ратног вихора на Балкану код аутора овог текста ужасно велики.

3 мишљења на „БУРЕ БАРУТА КОЈЕ ЈЕ СПРЕМНО ДА ЕКСПЛОДИРА“

  1. Danas je Dmitrovic u Novostima imao super text ‘Pocinje od shahta“. Mislim da jedini sistem koji se moze suprostaviti „zapadu“ je u stvari zapadni sistem nagradjivanja. Placen si da uradis dobar i kvalitetan posao. Za lose uradjen posao sledi otkaz. Lose uradjen posao nema opravdanje. Znaci za sve zlo sto nas moze snaci, kriv ce biti lose uradjen posao od ministara do radnika.

  2. Odlična analiza Đuka. Razmišljao sam dosta kako bi na Balkanu mogla da se smiri situacija, odnosno da živimo kao ostali deo Evrope. Očigledno da Americi to nije u interesu jer oni žele ratove svuda van svoje teritorije, to im podiže budžet. Dakle finansije su uvek najbitnije i sve se vrti oko toga, a to svi odavno znamo. Već neko vreme sam na studijama u Nemačkoj i video sam kako to funkcioniše ovde, odnosno kako oni žive u kako mi to popularno kažemo „Zapadnoj Evropi“ ili na „Zapadu“. Sve to ima svojih prednosti i mana, kao i sve u životo. Podržavam ono što radi Aleksandar Vučić, skoro sve što radi pa čak i rušenje u Hercegovačkoj ulici. Ono što bi treba da preuzme na sebe kao neko ko vodi vojno neutralnu državu, jeste da se ode i korak dalje. Da otvoreno kaže Amerikancima kao i Rusima, da vi Amerikanci imate vojnu bazu na Kosovu, najvecu na svetu posle Vijetnama, dakle hajde da budemo otvoreni. Da damo vojnu bazu ili neki sistem nadgledanja i Rusima. Zašto to ne reći otvoreno. Tako bi se smirile strasti u regionu. Napraviti Rusku vojnu bazu na Balkanu. Ne mora to da bude Srbija, neka bude bilo koja zemlja. Ali Srbija kao vojno neutralna bi trebalo baš zbog toga da to dozvoli na svojoj teritoriji, jer složili smo se Amerika to ima na našem Kosovu. Tako bi se postigla neka ravnoteža, koja bi složićete se bila i normalna na Balkanu. Svi znamo da bi to smirilo situaciju na Balkanu. Dakle povećan uticaj Rusije. Zašto se to neće svideti Amerikancima objasnio sam na početku ovog komentara, oni žele sve za sebe i posebno u ovom trenutku kada im moć i uticaj u svetu polako opada. Zato je Balkan jedino mesto gde trenutno mogu da izazovu haos, jer sve ostalo su „ispucali“. Treba otvoreno razmišljati o ovoj temi i ne kriti to. Zašto Srbija ne bi bila sprega između istoka i zapada. Nismo mi baš toliko mali i nebitni kao što mislimo i kao što nam drugi konstantno nameću. Ne zaboravite da je Turska preko nas želela da reši spor sa Rusijom. Pozdrav iz Frankfurta Đuka i sve najbolje u daljem radu.

Оставите одговор