СТРАНАЧКА СКУПШТИНА

srpska-napredna-stranka

Не сећам се да је до сада нека страначка скупштина (конгрес) изазивала толику медијску пажњу као што то чини предстојећа скупштина Српске напредне странке. Лепо је то, велика смо странка, владајућа и природно је да влада толико интересовање. Оно што је проблем у том интересовању је константно лансирање тема које нису суштинске. У медијима се може прочитати само то ко ће на које место доћи, да ли ће бити смена, да ли ће овај или онај бити потпредседник, заменик председника, да ли ће неко у Владу… То нису важна питања. То су споредна питања. Кључно питање је какав ће правац за будућност ове земље заузети Српска напредна странка и хоће ли схватити поруку са локалних избора на којима је, руку на срце, лошије прошла него на републичким. Наравно, за зацртани пут странке и његово остварење јесу битни људи, али. побогу, кадрови се увек могу променити, а од онога што сте трасирали зависи добрим делом и сама држава, јер смо владајућа странка, а свакако и даља судбина странке.

За почетак, да нешто рашчистимо. Јежим се од оне константне одбране наводних интелектуалаца или тзв.независних мислилаца како су они у некој великој предности јер су ванстраначке личности. Бити члан странке и борити се за њене идеје је част. Тиме показујете да сте друштвено одговоран човек и да желите у тиму да дате ваш допринос за добробит отаџбине. Уставом су политичке странке предвиђене за афирмацију политичких идеја, на изборима гласамо за њих. Коме се то не допада, нека мења Устав и нека ствара неки другачији систем, али плашим се да савршенији од овог неће успети да пронађе. Према томе, бити члан странке је нешто позитивно. Свакако, одавно у Србији постоје политичке странке које су се више претвориле у предузећа и интересне групе, што може и Српској напредној странци да се догоди ако сада на страначкој скупштини не исече те појаве у корену, али сваком честитом члану је циљ да се против тих појава бори. Зато сам активан и зато позивам све своје страначке колеге да се не предају ако им некада нека идеја не прође. Докажите да сте били у праву вашим радом, а не напуштањем странке и олаком предајом. Најгоре је када одете у неку другу странку, јер сте овде тобоже разочарали или ако оснивате некакве групе грађана. Тиме показујете колико вам до Српске напредне странке уопште није ни било стало, већ вам је једини циљ био лична корист и интерес да нешто ваше лично афирмишете. Велика странка носи плурализам идеја, носи са собом разне појаве, од најгорих интересних до најчеститијих, али баш је то мотив да честита особа остане да се бори и да победи оног ко је ради интереса ушао у наше редове.

Морамо према себи искрени да будемо. Од када смо преузели власт веома мало смо се бавили странком. Готово да нас није занимала. Многи су отишли на државне функције, трљали су руке и уживали у привилегијама, а странка нас није интересовала. Зато је резултат на локалним изборима прилично лошији од републичког. Објективно, да није било имена Александар Вучић на нашим листама, ми бисмо катастрофално прошли на изборима. Изборе је извукло његово име и он је суштински победник избора, а не ми као Српска напредна странка. То је узбуњујући сигнал за промене које морају да се догоде. Сваком мора да се анализира учинак и резултат, па онда ни по бабу, ни по стричевима, да се одмери ко је за шта способан и да ли је способан.

Веома је важно да сами себе објективно проценимо за шта смо способни. Код Срба влада једна ружна особина, а то је да за шта год да нас неко пита да ли можемо да урадимо, ми све можемо. Да нам дају свемирски брод да њиме управљамо, и то бисмо умели. Да ли је то баш тако? Наравно да није. Неко је рођен да маестрално пошаље поруку бирачима, неко има врхунске организационе способности, неко уме да напише програм, неко пише одлична саопштења за јавност, неко је врхунски идеолог, али није свако за све. Тако би и у Влади Србије морало да буде. Не можеш да идеш из ресора у ресор само да би био у Влади. То је лоша порука народу, јер не постоји стручњак опште праксе. Марадона је био за мене најбољи фудбалер свих времена, али је као тренер катастрофа.

Такође, изузетно је битно да поштујемо одлуку капитена. Можда се неком неће допасти што га Вучић није изабрао, или га је можда изабрао, а сматра да је деградиран тим избором. То избаците из главе. Сујета је најгора ствар у политици. Лично сам икс пута то преживљавао, али на крају се увек испоставило да нисам био управу. Онај ко води странку и ко води државу увек има бољи преглед од вас. Даћу вам лични пример. Никада нисам желео, нити данас волим, да будем народни посланик. Мене то никада није занимало. Себе сам увек видео у нечем далеко активнијем, попут сектора безбедности, међународних односа, геополитике, писања политичких анализа, правне струке за коју сам се и школовао. Међутим, сам Александар Вучић је проценио да као посланик умем и да одговорим противницима и умем да образложим став странке на прихватљив начин за народ. Људи воле да осете емоцију код оног ко верује у то што прича. У почетку сам сматрао да ми се не пружа адекватна прилика, био сам тотално бесан због тога, сујета ме је готово појела, али објективно када се погледа па мени је заиста Бог пружио прилику да своје знање и способности покажем управо на овај начин који ће видети милиони људи у Србији. Рад у неком од сектора које ја волим видеће струка и нико више.  Овде то види народ и оцењује да ли се борите, да ли сте способни, образовани, начитани, итд. Уосталом, скупштина има сијасет одбора који се баве тематикама које вас лично интересују, а рад у њима је од огромне важности, па ето прилике да своје интересовање конвертујем у нешто практично. На месту посланика показујете да ли сте способни да се бавите политиком. Зато не разумем ту грабеж за извршном влашћу која се неретко догађа, осим ако неко нема личне комбинације за одређени ресор или јавно предузеће, али такав свакако  не би требало нигде да буде постављен. На концу свега, увек има времена за ваше доказивање. На вама је да радите, а Бог све види и награди и ако се трудите кад тад добићете шансу да радите оно што волите. Зато, поштујте одлуке онога ко вас води, јер тај бољи види него ви. Он мери ко му је за шта и у ком моменту потребан да уради нешто на корист и отаџбини и странци.

На крају, а више пута сам о томе писао, у Србији вам се смеју ако кажете да сте некоме или нечему лојални. Не разумем зашто је то тако, јер ваљда нас васпитавају од малена да не би требало да имамо никакве ауторитете, да је лојалност будалаштина и томе слично. То говоре и пишу они који би волели да имамо распиштољено друштво у коме не постоји никаква идеја. У Господа верујемо и трудимо се по Јеванђељу да живимо. Породици си одан, а у политици си лојалан, јер политичку идеју коју носиш остварујеш са заједницом која има изабраног председника. Лојалност је дељење истих вредности и политичких идеја са заједницом којој припадате, а то је у овом случају политичка странка, и личношћу која ту заједницу предводи, у овом случају то је председник странке. Лојалност се показује вашом спремношћу да се за те идеје увек борите. Шта је лоше у томе и зашто се многи томе подсмевају, никада ми није било јасно. Својој држави и својој странци увек ћу исказивати лојалност, јер то је нешто позитивно. Догоди се у одређеним историјским моментима да странка не преживи те моменте, јер је неспремно ушла у неку нову епоху, није имала адекватне људе да то изнесу и сл. То је реалност политичког живота. Али и тада, када се то догоди, вашу идеју коју носите покушајте да каналишете кроз неку идејно блиску опцију, а не ради интереса да одете у било коју другу. Свакако, најпре водите рачуна да се вашој опцији то никада не догоди, а неће се догодити само ако сте јој лојални и ако активно учествујете у њеном раду. Ви сте ти који дају предлоге како да се у победи не понесемо и како да се у поразима, који су саставни део политичког живота, не понизимо. Зато вас молим драги моји напредњаци да у суботу сви као један будемо и да направимо странку јаку као гранит коју ће водити људи који су јој најпре лојални и који су спремни да за њу раде пуним капацитетом.

 

 

Једно мишљење на „СТРАНАЧКА СКУПШТИНА“

  1. Ja bih ovo potpisao od reci do reci.Da ne zalazim u dublju analizu,sve je receno onako kako bih i ja rekao ali ima jedna stvar koja mene kao lojalnog i odanog clana i veoma aktivnog izjeda i cini me mnogo nervoznim a rec je o lokalu.Naime sta hocu da kazem,tacno je da je Aleksandar Vucic tu odneo prevagu,ne onoliku koliku smo ocekivali ali de facto jeste.Ali…verovali vi meni ili ne,ti ljudi na lokalu su kao gladni vukovi,osioni,bahati i nadasve orjentisani na funkcionisanje stranke kao preduzece i to sve u cilju njihovih i njima bliskih prijatelja,rodjaka,kumova,burazera a mi koji eto nemamo nikoga smo skrajnuti na stranu bez ili skoro nikakvog uticaja ni na sta.I tu se onda dovodi u pitanje i nasa moralna obaveza prema nama samima a i prema stranci.Ja necu svoj licni primer da iznosim ali ukratko i pored sujete jednog clana stranke koji je umislio da je mnogo vazan i bitan iznoseci svoj stav, dobijem otkaz i ostanem bukvalno na belom hlebu pored dvoje dece i zene ali ja i dalje sa nesmanjenim zarom ostanem u stranci prevazilazeci i svoju sujetu i lementarno pravo na goli zivot.Pitanje,da li ja mogu nekom u stranci da kazem da ovo sto je meni uradjeno je proslo bez posledica za doticnog ili je samo i dalje napredovao praveci se da nista nije bilo ili je meni kontra pitanje da li su moji licni interesi iznad drzave i stranke?A moje parce hleba i moje dece iznad cijeg su interesa?

Оставите одговор