ОДЛАЗАК НАЈВЕЋЕГ ФИЛМСКОГ ПАРТИЗАНА

17627_006-bata-zivojinovic--foto-vlalic_af

 

Верујем да не знате како изгледа када више стотина милиона људи у исти трен заплачу. Можда сте могли да сазнате да сте се данас затекли у Кини по објави да је умро легендарни југословенски и српски глумац Велимир Бата Живојиновић. Он је тамо био право божанство и нико до данас у најмногољуднијој земљи на свету није стекао такву популарност као он са филмом „Валтер брани Сарајево“. Верујем да ће у Кини бити проглашен дан жалости. И Србија би требало да данас прогласи дан жалости. Отишао је човек који нас је толико задужио.

Свако од нас има неки омиљени филм, омиљену реплику, али такође, свако од нас никада не може да изостави Бату. Човек који је увеселио моје детињство и чије сам филмове, посебно партизанске, толико пута одгледао да сам знао сваку реченицу и никада ми нису били досадни. Лаже свако ко каже да није волео да гледа „Мост“, „Битку на Неретви“, „Сутјеску“, „Козару“, „Партизанску ескадрилу“ и свакако „Валтер брани Сарајево“. Колико год да су ти филмови били идеолошки обојени, али у нама клинцима су развијали осећај патриотизма да волимо земљу у којој живимо. Батино кокање Немаца из шмајсера за мене је био доживљај који је увек умео да ми распламса жељу да служим својој земљи, да је браним и да волим војску. Данас би његови филмови код ових модерних филмских критичара били проглашени за ратнохушкачке.

Жал за Батом није само жал за њим као човеком, мада, он је свакако био јединствен и непоновљив. Да будемо реални, он нема наследника у филму, јер је као појава био изразито аутентичан. Немогуће га је копирати. Онај кадар када у тиграстим гаћицама каже „Сад ћу да те карам“ Штефици Цвеk у филму „У раљама живота“ могао је само он да изведе и да остане за век векова једна од најбољих реплика некадашњег југословенског филма. Тако нешто је могао само Бата да изведе као „трокрилни“. Жал за Батом је суштински жал за једном епохом која је иза себе оставила невиђене глумце који се на овим просторима више никада неће појавити. Батина смрт је некако зацементирала све оне глумачке легенде бивше Југославије које су отишле, а на нашу жалост нису оставиле наследнике. Када вратимо филм и погледамо ту плејаду од Чкаље, Мије Алексића, Зорана Радмиловића, Гидре Бојанића, Павла Вујисића, Ташка Начића, Милоша Жутића, Слобе Алигрудића, Драгана Николића и многих других који су обележили наша одрастања, и када на све то додамо данашњи одлазк у „Бесмртну кафану“ Бате Живојиновића, свесни смо да се једна читава епоха југословенског и српског глумишта угасила, а плашим се да се нова, уз част изузецима, ни приближно није упалила. Понекад жалим данашње клинце што нису имали ту привилегију да расту уз филмове оваквих легенди.

Бата ја дух који је на филму показивао увео и политику. Сећам се када га је новинарка у Скупштини питала да прокоментарише намонтирану секс аферу тадашњег потпредседника Владе, Вука Обрадовића, Бата је у свом стилу одговорио- „Такав нам је одавно био потребан“, оставивши новинарку затечену да се поштено насмеје. Верујем да је и на самрти када је био свестан да се крај ближи и да му је одстрањена нога у свом стилу говорио- Па шта и Тито је горе отишао без ноге.

Доследан је био својим уверењима до краја. Партију није мењао, што је за поштовање, а ни идеологију. Чувени кадар из филма „Лепа села лепо горе“ у коме се капетан Гвозден кога је Бата глумио присећа како је пешке ишао од свог места са све Титовом сликом на маршалову сахрану, мислим да је негде дубоко у себи осећао да је капетан Гвозден заправо он. Емоција коју је у том кадру изнео по мом осећају је била његова жал за бившом нам земљом. И немам дилему да ће га данас жалити цела бивша Југа.

Нека ти је вечна слава легендо, нека ти Господ подари Рајско насеље и Царство небеско и хвала ти за све што си урадио за нас и што си нам пружио прилику да одрастамо уз твоје филмове.

 

Једно мишљење на „ОДЛАЗАК НАЈВЕЋЕГ ФИЛМСКОГ ПАРТИЗАНА“

  1. „нека ти Господ подари Рајско насеље и Царство небеско“. Strasno je da je Djuka , jedini koji je tako nesto izgovorio, dok nase novine upotpunosti ignorisu bilo kakav pravoslavni pomen u vezi sahrane BZ, ja sam tek danas saznao, da ce svestenici biti prisutni na sahrani. U sta se pretvorilo srpsko novinarstvo.

Оставите одговор