„РУСКИ ЉУДИ“ У СРБИЈИ

Putin-phone-34545-462x282

Занимљиво је како је изненадни сусрет Александра Вучића са председником Руске Федерације Владимиром Владимировичем Путином у Москви узбудио овдашње западне намеснике у покушају и њихове слуге. Посебно ми је занимљиво да читам шта о тој посети њихови медијски спин мајстори у виду уредника стављају као приоритет на насловним странама и у текстовима. Невероватно, али као да су једни од других преписивали, тек у без разлике поента приче је била да се провуче теза како Путин на Вучића врши притисак да владу постави тзв.руске људе у Србији. Истини за вољу, Путин јесте у својој срдачној честитци на победи Српске напредне странке изразио наду да ће у будућој влади бити људи који ће додатно продубити сарадњу између Србије и Руске Федерације, али то је ваљда жеља сваког председника неке од великих сила. Сигурно је да ниједан од њих неће приликом честитања рећи како једва чека да у владу ставите неког ко ће нарушавати односе између две државе.

Све ово пишем због тог бесмисленог термина „руски људи“ који се у прозападним медијима у Србији одомаћио у виду деградације тих особа, јер ваљда је по њима забрањено да имате било какве везе са руским политичарима или привредницима. Занимљиво је да им Сорошеве експозитуре у виду НВО сектора никада не сметају, па чак ни политичари који су ангажовани на пројектима таквих организација. Није им проблем, чак напротив, изгледа да им је апсолутно пожељно да код америчког или британског амбасадора неки наши политичари одлазе на кафу и разговор, да амерички амбасадор у изборној ноћи обилази опозиционе политичке партије, да бивши шеф ЦИА купује предузећа по Србији и држи под контролом медије, итд. Никада нећете прочитати за политичаре блиским тим структурама у пежоративном смислу да су то „амерички људи“ или „британски људи“. Међутим, када постоји макар минимална назнака да неко има добре везе са Руском Федерацијом, е тај мора да буде медијски линчован и разапет, јер то је „руски човек“, шта год то значило.

Из неког мени непознатог разлога и ја носим тај епитет да сам неко ко је у Српској напредној странци руски човек. Ни мање ни више, него на директној вези са људима из Кремља. Тај епитет је посебно изражен од момента када сам био посматрач на изборима у Доњецку. Да будем искрен, немам ништа против, само што такве тврдње, поред чињенице што су апсолутно неистините, у приватном животу наносе штету. У том наношењу штете сваком кога овдашњи медији етикетирају да је „руски човек“ лежи цео проблем. Свако ко је добио тај епитет, он је у нашем народу несумњиво поштован, али било где ако жели нешто да ради, да се усавршава, да научно напредује, политички да себе гради, то је немогуће. Разлог је више него јасан, а то је чињеница да од 2000.године српски утицајни део политичке сцене, без обзира ко је власт, добрим делом контролишу апсолутно прозападно оријентисани кадрови који у дубини душе не подносе да Србија буде суверена држава, не подносе нашу православну блискост са Русијом и који уживају у слугерањском односу према неком западном амбасадору. Оно што је за верника одлазак на Литургију, то је за њих одлазак у амбасаду. Такви никоговићи углавном контролишту добар део наше културне и научне области, посебно имају контролу над Универзитетима, страховит утицај кроз НВО сектор имају на велики број наших политичара, посебно оних одавно постављених по дубини у нашим министарствима, јавним предузећима, директоратима, држе медије и преко њих формирају јавно мњење и сл. Без обзира што поседујете у односу на многе од њих далеко веће референце, без обзира што сте далеко већи допринос дали у свом научном опусу или било чиме да се бавите, ако нисте идеолошки њихови, не постоји шанса нигде да радите, нити да будете уважени. Додатно, ако имате било какву везу са Руском Федерацијом, ту сте потписали себи „смртну пресуду“ за било какво напредовање. Зато је свим овим ликовима што деценијама уназад харају по разним основама Србијом после изненадног сусрета Александа Вучића са Владимиром Путином упаљена црвена лампица и зато су у свом одбрамбеном механизму кренули са спином о наводним захтевима Владимира Путина да се некакви „руски људи“ убаце у владу. На тај начин подстичу западне амбасадоре и политичаре да покушају да изврше притисак на Вучића како би он ипак убацио њихове директне фаворите у владу. Но, никако да схвате, да замислите у овој држави постоје они који нису људи ни Вашингтона, ни Брисела, ни Москве, нити било ког другог центра, већ су људи своје Србије и свог народа. Њихов проблем је у томе што никако не могу да прихвате чињеницу да изградња добрих односа са њима не значи да желимо да им служимо, већ да развијамо партнерске односе. Ко ће седети у влади зависи од наше одлуке, јер ми градимо суверену државу коју су неки њихови ранији фаворити заиста поставили у слугерањски положај. Отуда, верујем да ће наредна влада, па и сама Српска напредна странка, у својим редовима најпре имати „српске људе“, а они ће свакако умети да изграде што боље односе са свим силама, али односе на равноправном, а никако на слугерањском нивоу. За сада Руска Федерација највише поштује Србију у тим њеним тежњама и понаша се као партнер, а видим да им многе западне државе такође полако схватају да се са Србијом може само на овај начин разговарати и с тим у вези сви наши односи са западним државама су у узлазној путањи.

12 мишљења на „„РУСКИ ЉУДИ“ У СРБИЈИ“

          1. Djuka Vama sve treba nacrtati.
            btw, sta kazeta na to da Rusija stiti begunce od nasih pravosudnih organa? Izgleda Rusi Srbiju ne smatraju demokratskom drzavom.

Оставите одговор