ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА

srpska-napredna-stranka

Значи бре, није да не значи. Значи да добијеш прилику у руковођењу странке коју волиш и коју си оснивао. Сада је на мени да се докажем јесам ли способан и достојан да будем на таквом месту какво је члан председништва Српске напредне странке. Велика је то обавеза. Одлучили смо да променимо приступ према чланству и уопште грађанима, а да би људи то на делу видели, ми морамо да табанамо кроз Србију уз дуж и попреко. Отуда, ово што пишем најпре се односи на моје драге напредњаке.

За почетак, хвала вам неизмерно на невероватном броју дивних порука у којима сте ми честитали. Дивни сте и заиста не бих имао образа да вас у било чему изневерим. Хвала вам зато што сте ме прихватили таквог какав јесам, понекад грубог на речима и неког ко не уме као прави политичар да много тога прећути. Против себе не могу. Када осетим да нешто није у реду, наступам по принципу „што на уму то на друму“. Многима се та искреност допада,јј али има и велики број оних који не могу очима да ме виде зато што сам такав. По мени, искреност је врлина, а не мана. Без обзира што сам због свог језика и те искрености више пута платио високу цену, немам намеру никада то да променим, јер обрнуто то не бих био ја. Мислим да свако ко има намеру да се бави политиком мора да сачува своју аутентичност и да је увек испољава. Можда је моја мана зато што не умем да лажем,не умем да се фолирам, не умем да се увлачим и лактам. Не умем ни преко везе нешто да остварим. Многи ми кажу да сам глуп што не користим своју позицију, а искрен да будем никада нисам ни схватао каква је то моја позиција. Све што сам у животу остварио било је кроз жесток рад и борбу и увек сам се руководио тиме да Бог све види и кад тад доћи ће све на своје место. Ето, дошло је, јер нема веће части него добити прилику да своје идеје и свој рад унесеш у највиши страначки орган. Слушали сте ме толике године на „Фокус“ радију, прочитали сте на десетине мојих текстова, одгледали толико емисија на разноразним телевизијама, дружили смо се на више од 500 разноразних трибина од Хоргоша, па скоро до Драгаша. Дружићемо се још више, јер је моја обавеза сада када сам добио овако велику шансу да дођем до свих вас. Зато, драги моји напредњаци, не либите се да позовете да дођем до вас шта год и кад год да организујете. Морам да дођем, јер то је моја дужност, а иначе се увек радујем када обилазим Србију. Волим да попричам са земљорадником, аутолимаром, трговцем у бутику, домаћицом која обилази пијацу, доктором наука или академиком. Не подносим људе који имају некакав комплекс па им је испод части да разговарају са мученим сељаком који од јутра до мрака ради на њиви. Далеко више волим да држим трибину у неком земљорадничком дому или дому културе у неком селу, него сваки дан да сам на пријемима где све шљашти од свиле и кадифе. Дражи ми је сваки српски сељак и радник и чашица ракије и кафа са њима, него било какав разговор на неком од досадних пријема по амбасадама. На те пријеме и не волим да идем, јер ми се стомак преврће од лицемера и увлакача који тамо дођу да би били виђени, али зато волим да будем са обичним народом на неком прелу, на пијачном дану, сеоској слави, код неког домаћина када му се отели крава или када је срећан што му је род ове године био добар.  Обавеза ми је да разговарам са народом, да пробам да помогнем, обавеза ми је да чланство обилазим које свих ових година нисмо обилазили, већ смо га ужасно запостављали. Обавеза ми је да питам људе шта их тишти, какву муку имају, да пробам да пронађем решење, па и ако не успем опет сваком значи да га неко саслуша и упути му топлу реч. Хоћу да дођем на ваше скупштине општинских одбора, хоћу да дођем на ваше акције које организујете, трибине, итд. Ту сам вам на располагању, јер ви сте ти који сте ме данас изгласали и указали ми поверење да будем део најужег тима велике породице каква је Српска напредна странка.

Хвала вам од срца.

Једно мишљење на „ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА“

  1. Ono sto bih ja voleo, je da jednog dana predesdnik stranke u Srbiji nemoze biti I predsednik vlade. Mislim da bi na taj nacin postigli vecu I efikasniju demokratizaciju drustva, jer predsedniku stranke ne bi odgovarao predsednik vlade sa losim rezultatima, sto opet znaci da bi stranka mogla da smeni predsednika vlade bez izbora. Predsednik stranke bi mogao biti samo predsednik stranke, I nista vise, jer tu ima posla na pretek. SNS je velika stranka. I nevidim razloga zasto rizikovati buducnost stranke. Jedan covek je rizik, pa ma ko on bio. Opet kazem ja sam monarhista, stara pristalica SPO, za mene je bilo rusenje (demokratsko ne petooktobarsko divljastvo) Milosevica, simbol dolaska Kralja na vlast, ali Milosevic je bio politicki genije. Znamo da Milosevic nije nista mogao sam da ucini, iako je licno bio sposobnjiji od svakog politicara posle njega. Uspeh predsednika Nikolica, I pozitivne promene njegovim dolaskom na vlast, je bazirano na njegovom timskom radu. Zato mislim da bi timski rad stranke bio upecatljiviji, sa iskljucivom funkcijom „predsednik stranke“ I nista vise.

Оставите одговор