АНАРХИЈА И БЕЗИДЕЈНОСТ КАО МЕТОДЕ УРУШАВАЊА СИСТЕМА

ne davimo beograd

 

Све је више јасно да су креатори нестабилности на Балкану, посебно у земљама бивше СФРЈ, дигли руке од постојећих странака, посебно опозиционих, те да су започели са пројектом дестабилизовања балканских држава кроз тзв.грађанске покрете у којима своје незадовољство према постојећим партијама грађани могу најотвореније да испоље. Није потребна нека посебна мудрост како ви се схватило колико су грађани озлојеђени постојећом политичком понудом. Дуго година једни те исти лидери смењују једни друге, имали су прилику да се опробају и као власт и као опозиција, а објективни да будемо резултати су далеко од оног што су грађани очекивали. У таквој ситуацији мешетари из иностранства одлучили су се да према непослушним властима покрену лавину тзв.грађанских организација које су тобоже алтернатива постојећем партократском систему. Кроз лажну причу како су грађани у таквим покретима слободни да износе своје мишљење без партијске стеге и дисциплине, пласира се идеја како је заправо човек као личност са својим размишљањима изнад сваког система и да нико нема право да га ограничава у његовој неограниченој слободи. Наравно, баш ти који пласирају такву идиотску идеју, најпре је не примењују у својој држави, али у државама које планирају да ставе под контролу ту идеју бесомучно развијају  кроз НВО сектор и тзв. грађанске иницијативе, групе грађана и сл.

Генерална проба за Србију били су недавно одржани парламентарни и посебно локални избори. У приличном броју општина и градова тзв.групе грађана добиле су значајну подршку, чак и када се знало да је таква група грађана осмишљена као пародија, као што смо имали случај у Младеновцу. На нивоу републике могли бисмо такав пројекат повезати са покретом „Доста је било“ чије бираче када бисте питали да нам било шта кажу из програма тог покрета и каква је политика господина Саше Радуловића по било ком питању, они не би имали појма. Но, била је битна агресивност према постојећем систему коју је Радуловић испољавао у својим наступима, те је на тај начин и окупио све оне којима је постојећи систем катастрофичан. Без обзира што Радуловић суштински не нуди никакву алтернативу, што нема никакав програм, нити идеју, његова гресивност је сасвим довољна оним бирачима које ни не занима како цивилизована држава суштински функционише.

Видевши да се пројекат изразите агресивности према систему веома добро прима код народа, западни мешетари, посебно Сорош и њему слични, одлучили су да улажу у формриање тзв.грађанских покрета који из дана у дан на своје протесте доводе све више антирежимских присталица. То је чак приметила и Демократска странка, те Балша Божовић схвативши да ће покрет „Не давимо Београд“ преузети примат жутима у борби против београдске напредњачке власти, ноћима разбија главу како да доскочи савременим анархо-либералима. Ипак, Балшу Божовића и Демократску странку не могу никако да жалим, али на деловање ових покрета морам, јер они јесу заиста велика опасност по Србију. Веома су добро спонзорисани, јер за сваки од протеста морате да имате прилично солидну финансијску подлогу како би сте протест на адекватан начин реализовали. Протест се не састоји само у томе да изађете на улицу и да узвикујете пароле. Протест мора да има креаторе парола, мора да има екипу која ће дефинисати његов ток, ко ће се и када обратити и са каквом поруком, мора да обезбеди логистику у смислу пласирања текстова и извештаја путем медија, да обезбеди масовност, адекватно информисање оних који протествују, итд. Зар заиста неко може да буде толико наиван и да помисли како једна тзв.група грађана може да финансира своје гласило, веома агресивну медијску присутност у извештајима, толике ботове по друштвеним мрежама, гостовања по медијима? Извините, то кошта и то папрено, а свакако да неко ко је ентузијаста, како нам се иначе из покрета „Не давимо Београд“ представљају, то не може да уради. Логика налаже да те људе неко дотира. У томе и јесте највећи проблем, јер поставља се логично питање шта је циљ финансијера ових пројеката када је јасно као дан да тај покрет нема никакав програм, нико нема појма за шта се ти људи залажу, немају ни идеју, на сучељавања избегавају да дођу, јер очигледно је да немају шта да понуде као алтернативу и једино што нуде је протести против, како они веле, бахате власти. Повод је најмање битан, заправо, Савамала је дошла као кец на десет за повод, али те људе, објективни да будемо, уопште не занима шта се догодило у Савамалој. Данас је Савамала повод, сутра ће бити рецимо градски превоз, прекосутра зашто нема воде или зашто пада киша. Поента је држати константну тензију и урушавати систем. И видећете, партије опозиције у будуће ће све мање гласова освајати, а незадовољство према властима каналисаће ове сулуде групе грађана у којима ће своју будућност тражити сви они који не подносе никакав уређени систем, јер их он ограничава у њиховим слободним размишљањима На ту карту против Вучића заиграли су сви они којима није стало до стабилне Србије, а доказ томе су недавно објабљени спискови спонзора организација и људи у покрету „Не давимо Београд“. Верујем да нико од вас није наиван да којим случајем помисли како амбасада Велике Британије, Краљевине Холандије, Сорош фондација и њима слични дају те донације зато што им је стало до решења случаја у Савамали. Све у свему, Вучић неће имати проблем са системском опозицијом, односно са оном у Парламенту, већ са овом вансистемском која се базира на тоталној анархији и безидејности, али у себи носи енергију, и то најнегативнију која је уз обилате иностране донације одржава и јача из дана у дан.

Једно мишљење на „АНАРХИЈА И БЕЗИДЕЈНОСТ КАО МЕТОДЕ УРУШАВАЊА СИСТЕМА“

  1. Rusi su u Siriji zaustavili process dezintegracije, nekakve zelene transverzale, koja mje trebala da raspali evropu. Sada se moze ocekivati plan B , nekakva ubrzana politicka destabilizacija Balkana preko BiH I Hrvatske. Srbija je factor stabilnosti na Balkanu, znaci destabilizacija Srbije ce biti prioritet.

Оставите одговор