ПУКОВНИЦИ ИЛИ ПОКОЈНИЦИ

kina-srbija-jpg_660x330

Без обзира да ли је то Божији поглед ка нама да нас тако велика сила као НР Кина одреди као свог кључног стратешког партнера у Европи или је та чињеница плод упорности рада испољеног од стране председника државе и владе, тек јасно је да НР Кина у Европи нема ближег сарадника до Србије. Срдачност, величанствени дочек и изузетно позитивна реакција самог народа на посету председника Си Ђипинга виђена је још само приликом посете Владимира Путина Србији. О потписаним споразумима и стратешком позиционирању НР Кине на овом делу света сувише је писати, но баш та чињеница ме је определила на размишљање хоћемо ли после ове посете бити пуковници или покојници.

Неколико чињеница морамо узети у обзир које апсолутно дефинишу нашу међународну позицију. Чињеница је да наш народ у огромном проценту нема никакве симпатије према политици западних држава, посебно САД и Велике Британије, према простору Балкана. Ипак, емоцијама се не води политика, али свакако оне јесу одрђени показатељ. Такође, ако бисмо гледали емотиван однос, Срби су у потпуности окренути искључивој сарадњи са Руском Федерацијом и НР Кином. Заправо, Срби добро осећају да је сарадња са западним државама неискрена. Сам европски пут Србије ми доживљавамо као крајњу нужду, а не као нешто због чега би могло да нам буде боље. Опет, ни то схватање није тако лоше, јер смо почели да уместо емоција испољавамо и рационалност, а она је најбитнија у међународним односима. Такође, сваком успеху на међународном плану Руске Федерације и НР Кине, ми Срби ћемо доживљавати као сопствени међународни успех, јер наше схватање, које је добрим делом и погрешно, гласи да што су те две силе јаче, јачи смо и ми. Никако да схватимо да ћемо ми нашу позицију ојачати тако што ћемо много више радити и борити се за своје интересе, не чекајући да неко други ојача, јер у међународним односима ретко када постоји искрено пријатељство, већ се гледа искључиво интерес. Ипак, мора се узети у обзир чињеница да и са Руском Федерацијом, као и сада са НР Кином, односи нису базирани само на интересу, већ се створило искрено пријатељство. Е, то је оно што западњацима упада у очи и морамо бити посвећени томе какав ће бити њихов одговор.

Незамисливо делује да ће САД тек тако препустити улогу доминантне силе на Балкану, односно да ће мирне душе пустити Кинезе да тек тако изграде пругу Пиреј-Будимпешта, као и све остале пројекте које Србија има намеру да са НР Кином развије. Не пије воду да САД мирно посматрају уплив кинеског утицаја ка Европи. Дубоко су свесни чињенице да председник Си Ђипинг ретко одлази у посете много јачим државама него што је Србија, те да је оваква посета нешто што је заиста несвакидашње и значи озбиљне намере НР Кине на Балкану и уопште у Европи. Са друге стране, све јачи утицај Руске Федерације на Балкану, као и недавни изненадни одлазак српског премијера Александра Вучића, увелико су западу упалили све могуће лампице, а прве реакције су јасно видљиве кроз органозовање разноразних бесмислених протеста против Вучића и измишљања афера које свој епилог добијају по медијима који су под апсолутном контролом западног фактора, посебно америчког. По завршетку посете председника Си Ђипинга вероватно ће се интезитет подривања српског руководства значајно увећати. Од спремности да том подривању одоли, односно, од спремности самог Вучића и тима којег буде окупио у будућој влади да одоли притисцима, зависи хоћемо ли као држава после ове заиста историјске посете постати пуковници или покојници. Недавни сусрет са Кајком Скотом и Мајклом Девенпортом указао нам је да Вучић има намеру да се бори. Свакако, што буду веће инвестиције Руске Федерације и НР Кине у Србији, тако се и наша позиција поправља. Тако се ствара и шанса да дођу и додатно инвестиције из западних земаља, јер свако ће се борити за свој део колача на нашем тржишту, не толико због величине тржишта, већ због политичког утицаја. Наша је шанса да ту позицију искористимо за наше интересе на најбољи могући начин и да додатно јачамо, односно да оснажујемо одавно пољуљани суверенитет. Отуда, Вучићево констатно понављање да нам је очување политичке стабилности од немерљивог значаја је заиста најбитнија битка Србије у наредном периоду уз повећање привредног раста. Изазова ће бити много, јер креатори ратова неће седети скрштених руку. Потпаљивање Балкана је одавно почело и Србија то свакако види, но Србија никако не сме да дозволи да буде увечена у било какав сукоб. Рад на миру у региону и развијање економије су једино што би морало да нас занима. Колико год неко покушавао да нас у сукобе увуче, ми то никако не смемо да допустимо и за сада добро то избегавамо. Зато ће се притисци додатно појачавати на унутрашњем плану, измишљаће се афере, склапати нека нова опозиција кроз безидејне грађанске покрете, подбуњивати албански фактор, но овакав приступ какав је до сада Вучић имао, посебно у учвршћивању односа са Руском Федерацијом и НР Кином без одустајања нашег европског пута једина је реална шанса за Србију да постане пуковник, а да избегне сандук за покојнике који су јој неки наменили.

3 мишљења на „ПУКОВНИЦИ ИЛИ ПОКОЈНИЦИ“

  1. Odlican tekst Djuka…Medjutim morma da primetim nesto sto mi kroz graviu prolazi kada sma procitao polovinu clanka a to je da (moje subjektivno misljenje) je da polako svi u SNS ublazuju onu floskulu “EU nema alternativu“i kao nova isplivava “Nece Evropa hoce Kina i Rusija“za sta sma ja bio i ostao i ako zivim u toj EU (Holandiji ) punih 14 godina.Nema nama mnogo ni vajde ni neke presvlete buducnosti ako se okrenemo za Briselom kao ovca za detelinom.Kao sto vidis iz te EU polako jedna po jedna zemlja pocinju da traze ukidanje sankcija Rusiji jer u tom ekonomskom ratu vece gubitke trpe Nemacka i Francuska nego Rusija dok o voim malim zemljicama je besmisleno i govoriti koliko tek one nemaju koristi od tih sankcija.Evo ovde u Holandiji neke partije desnice polako pocinju tiho da se oglasavaju sa stavovima da je Rusija zemlja koja Holandiji donosi profit a ne suprotno….
    Jedna jos stvar je jasnija danas nego juce a to je da smo u vise nego prijateljskim odnosima sa Rusijom i Kinom uboli pravo u oko Amerike i sakaludne Britanije ali smo sebi stvorili dolicnu podlogu za ekonomski bum.Ako me neko pita sada da li ste za Rusiju i Kinu naspurot celom svetu rekao bih RUSIJA I KINA!
    Srbija je danas “porucnik“ u Evropskim okvirima,“General“ na Balkanskim prostorima …Sa kineskim doprinosom brzo cemo postati ti “pukovnici“ u toj istoj evropi ali pukovnici u pravom smislu te reci a ne pukovnici marginalci pred kolapsom i raspadom.Nek nam Bog da srece i pameti za ostalo cemo lako!

Оставите одговор