Опасност која се шири

csm_ne-davimo-beograd-cia_b0c25fa014

Забрињава ме то што када разговарам са мојим партијским саборцима о протестима у Београду они њих олако схватају. Да будем искрен, стичем утисак да они и не разумеју о чему им причам. Част изузецима и онима који прате збивања у источној Европи, али таквих је у странци којој припадам веома мало. Није да критикујем своје партијске саборце, далеко од тога. Многи у Србији који нису политички ангажовани не разумеју о чему се ради на тим протестима и лаконски их прихватају као скуп нејаке опозиције која буче и арлауче са жутом паткицом. Наивност српског народа неретко нас је жестоко коштала, а последице те наивности увек смо скупо плаћали.

Моја обавеза је да указујем грађанима окаквој се опасности по државу ради. Није овде опасност по власт, јер природно је да се власт мења. Овде је опасност по државу, а то актери тих добро спонзорисаних протеста и не крију када кажу да су они опозиција читавом систему. Они се залажу да се не излази на изборе, већ да се власт мења вансистемски, односно мимо избора. Оно што они пропагирају своди се на најгори вид анархије у којој се афирмише безгранична слобода, док се држава сматра тамницом која ограничава слободу грађана. У систему вредности ове дружине нација и вера се сматрају скарадијом. Атеизам је врхунско божанство колико год да то делује парадоксално. По њима Цркву би требало угасити и свести живот на антидухован у коме су најнижи пориви и материјалистичко схватање живота догма по којој сви морамо да живимо. Колико мрзе веру, толико агресивно свима намећу атеизам не остављајући никоме право избора. Оне који верују проглашавају за ретроградне, јер њихов смисао живота своди се на задовољење најнижих људских потреба које ако нису задовољење то значи да им је за тако нешто крива власт, систем, народ коме припадају, итд. Њихов осећај националне припадности не постоји. Они припадају групацији која је себе назвала „сквотерима“ који имају право да освајају сваки празан простор, јер им се тако може. Закони за њих не постоје, јер једини њихов закон је онај који они умисле да је праведан. За њих не постоји реч „имовина“ и „власништво“, јер ако је нешто напуштено, па чак и привремено, без обзира ако има власника, они то отимају и праве демонстрације уколико их држава покуша да избаци. Пропагирање таквог анархизма и и живота у паралелном систему у коме важе њихови закони и правила су опасност која се лагано и све више шири међу млађим светом, а против кога се држава објективно не може да бори, јер не постоји адекватан метод. Суштина је избрисати из размишљања обичног човека да је држава основна организација која има право да доноси законе по којима се руководи једно друштво. У почетку они делују као групица залуђеника и идиота, али временом они своју идеју све више шире, постају агресивни, долазе до одређених донација, јер многима са стране одговара финансирање оваквих ликова с обзиром на заговарање безвлашћа. Када је безвлашће тада они који би Србију да држе под контролом најбоље то могу да чине. Уосталом, зашто би пројекте и студије ове чудне дружине која се данас окупља кроз организацију „Не давимо Београд“ финансирала „Рокфелер фондација“? Који мотив има једна таква институција да финансира групу беспосличара који се баве заузимањем празног простора мимо закона?

Не бих наравно да величам опасност која долази по државу од ових егзотичних ликова. Ипак, када неко има невероватну медијску логистику као они, када могу сваку акцију на улици лагано да изведу, јер имају очито прилично велики буџет, када са њима на протестима шетају дипломате америчке амбасаде, када нико не сме да напише реч критике на њихов рачун, јер ће доживети сатанизацију у Сорошевским медијима, када они себи могу да дају за право да у држави у којој народ преко 80 одсто подржава и воли Руску Федерацију они без блама кроз изјаве вређају Русију, онда је јасно да се ради о прилично моћној и дрској групацији. Зато је изузетно лоше ако не схватимо колика су они опасност по државу. Плашим се да када то будемо схватили биће исувише касно.

 

 

 

 

2 мишљења на „Опасност која се шири“

  1. Prvo,ne nalazim nigde kako bih mogao da vam se pismeno obratim, pa zato koristim ovu priliku.
    Drugo, prosto je nemoguće doći do vas telefonom. Nešto morate preduzeti po tom pitanju.
    Treće, na vašem sajtu nema mesta za primedbe ili komentare gradjanstva.
    Po pitanju demokratije, (demos-kratos – volja naroda, a ne volja pojedinca), mislim da svako ima pravo da misli šta god hoće, ali ne može da kaže šta god hoće, ne može da piše šta god hoće, pogotovu ne ako izigrava državnog izaslanika kao Čeda Jovanović. Mislim da je krajnje vreme da se revidira zakon o veleizdaji i izdajnici se primerno kazne. Izdati svoju zemlju nije baš nikakva demokratija, za vreme Tita, Čeda bi se našao na golom otoku za manje od sat vremena. Bez obzira šta vi kažete, izdaja domovine je zločin, a vi mislite šta god hoćete.
    Dalje, EU proizvodjači IMAJU subvencije čak do 40%. Ako terate kapitalizam kako to vi shvatate, naši seljaci će svi bankrotirati a mi uvoziti hranu iz EU. Tako to ne ide. Svoje se brani svim sredstvima.

Оставите одговор