Битка је почела

Balkan-bure-baruta-mapa-620x350

Меки трбух Европе, како је Черчил називао Балканско полуострво, дубоко је загазио у тешку битку за примат. Истина, мртви се тренутно броје у Турској, најјачој регионалној сили, но ваљда се од најјачих креће. Остали дођу за дезерт. Да упростим, ако је Турска заиста окренула ћурак наопако, па је отказала послушност САД, коју је најдиректније оптужила за пуч, рачунајте да Американци у тој варијанти неће седети скрштених руку, па ће Ергодан морати да поднесе жестоке репресалије. Обрнуто, ако Ердоган планира поново Русе да изневери, Путин и друштво из Кремља му овај пут неће остати дужни, јер једва прогутано извињење за убијене пилоте и оборени авион још увек је свеже, па би нова превара у односима значила тотални колапс турске привреде која је због руских санкција свакако доживела жестоки фијаско. За почетак, будимо свесни чињеница да САД никако не смеју да дозволе да изгубе примат на утицаје у Турској, с обзиром на геостратешки положај те земље према Блиском истоку. Склон сам веровању да би САД биле спремне и на војну интервенцију према Турској уколико би се Ердоган одлучио на такав корак. Такав епилог би био увод у још већи хаос са несагледивим последицама најпре по Балкан, али свакако и на човечанство.

С обзиром на величину Турске и њен утицај на Балкану, посебно и због њених аспирација које је Давутоглу утврдио у његовој „Стратегијској дубини“, дешавања у Турској једноставно не могу а да се не рефлектују на остатак Балкана. Жестока битка великих сила на доминантан утицај на Балкану све ће бити израженија, а преламаће се преко грбаче балканских народа који су идеални за стварање сукоба с обзиром на њихова бројна нерешена питања и нетрпељивост која траје вековима. Турска је до сада као своје примарне савезнике на Балкану искључиво убрајала муслимане у Босни и Херцеговини и Рашкој области и Албанце на Косову и Метохији, Македонији и наравно Албанији. Заправо, по ономе како је Давутоглу дефинисао спољнополитичке приоритете Турске на Балкану кроз развој „неоосманизма“ као нове турске идеологије, деловање Турске се сводило на јачање међународног утицаја непризнате државе Косово и Метохија, као и на лобирање у међународним круговима ка укидању Републике Српске и што јачој централизацији Босне и Херцеговине. Тако јак утицај и контролу Балкана, а не заборавимо да је турски војни контигент веома јак на Косову и Метохији, те да турска армија врши обуку будуће  тзв. војске Косова, али и македонске армије, омогућен је као компезација Турској за њено слабије мешање на Блиском истоку. Међутим, ако се Ердоган заиста окренуо савезништву са Руском Федерацијом, а посебно ако узмемо у обзир чињеницу да је кренуо у жесток обрачун са војним утицајем у Турској који је увек био „кемалистички“ настројен, те да чисти и хапси редом војна лица од генерала до десетара, потајно можемо очекивати жестоку промену турске спољне политике на овим просторима. Наравно, не би требало бити наиван па помислити како ће одједном Србија постати велики савезник Турске, јер тако нешто је нереално, али у најмању руку утицај Турске на потпиривање сукоба на Балкану у корист САД биће сигурно смањен, можда чак и пасивизиран, што је за нас веома важно. Но, то пали лампицу на другој страни, а то је повратак жестоких америчких притисака који због потенцијалног губитка утицаја могу постати нерационални и неразумни, а самим тим и веома опасни по мир на овим просторима.

У зависности од развоја ситуације у Турској, у многоме ће зависти колико ће се убрзати потенцијални покушаји насилних свргавања режима на Балкану. Ту свакако укључујем и посебно апострофирам Србију. Морају се узети сви параметри у обзир, од притисака преко потенцијалне побуне на југу централне Србије, насиља на Косову и Метохији, активирања вехабија, преливања потенцијалног сукоба у Македонији на наше просторе, потенцијални сукоби у Босни и Херцеговини, политичка криза у Црној Гори. Што се тиче унутрашњег фактора, апсолутно се четворо очи мора отворити на могуће насилне демонстрације тзв.грађанске Србије током јесени, изазивање хаоса кроз измишљање афера о функционерима власти како би се код народа стварало незадовољство, константно лансирање прича о наводно катастрофалним условима за живот у Србији, без обзира што ће сви економски показатељи говорити да се привредно и финансијски успешно опорављамо, што би свакако требало да створи додатно народно незадовољство. Посебна пажња мора се уперити ка потенцијалним изазивачима неприлика који су унутар саме власти по дубини и који попут спавача чекају миг да направе одређену хаотичну ситуацију која би допринела као повод за нове демонстрације. У зависности колико Американци буду губили утицај на овим просторима, зависи и брзина њихове рекације. Ни под тачком разно они неће дозволити да досадашњи утицај изгубе, па ће непослушни режими бити под посебним ударом. Србија ће свакако бити под специјалном опсервацијом.

Битка је увелико почела!

 

Једно мишљење на „Битка је почела“

  1. „Битка је увелико почела“
    Srbija moze pod pritiskom NATO da dozivi potpunu ekonomsku izolaciju.
    Za razliku od predjasnjih sankcija kada je Srbija imala izlaz na more, sada moze biti hermeticki zatvorena, a jedini izlaz moze biti dijaspora. Nazalost dijaspora je prepustena, ljudima koji za 20 godina nisu bili u stanju organizovati funkcionalnost dijaspore, jer ih ne interesuje dizajn organizacije, vec koriste dijasporu kao odskocnu dasku za neke druge poslove. Uvek su trazeni neki „uspesni“ a ne veza sa obicnim narodom dijaspore. Zalosno je da uopste nevidim nameru drzave da po tom pitanju nesto promeni, bitan je moravac, malo levo pa desno, amaterska umetnost, gusle, ulagivanje I ulizivanje, dok stvarni posao oko organizacije dijaspore ceka neke druge ljude, koji verovatno nikada nece dobiti sansu jer je bitka uveliko pocela. Sto nije dobro ni za Srbiju, a ni za obicni narod dijaspore, jer ima jos nekoliko meseci ove godine I verovatno sledeca godina, a posao treba sesti I uraditi I to raditi 24/7 da bi se stiglo, ako se moze stici.

Оставите одговор