Аутопројекција Ђорђа Вукадиновића

Vukadinovic

Увек сам читао оно што Ђорђе Вукадиновић напише. Најпре због чињенице што уважавам сваког интелектуалца који износи јавно своје политичке ставове, јер колико год да се са неким не слажете увек ћете и од таквог нешто да прихватите, али главни разлог је ипак тај што читајући Вукадиновића и оно што објављује преко Нове српске политичке мисли, човек може најпре да научи шта је неморал и како честита особа никако не би смела да се понаша. Не бих о томе како је уважени Ђорђе био спреман да промени и нацију, те ничим изазван на згражавање Влаха постаде Влах, само да се домогне посланичког мандата. О томе већ и птице на грани приповедају. Чак ми није толико битно ни то што се човек годинама представља као независни политички аналитичар, а онда му се име и презиме онако реда ради нађе на страначкој листи. Нећу ни о томе што се лажно бавио истраживањем тржишта без обзира што није имао регистровану делатност за тако нешто, али је од „жутих“ директора јавних предузећа добијао позамашне своте за тзв. истраживања која су објективно из фотеље рађена како би Тадићу и Јеремићу писао у корист. Нећу да пишем ни то што има прилично дискутабилан „научни часопис“, не бих да се бавим ни његовом академском каријером, нећу много тога, а могао бих, али све то нека ради неко други. Хоћу о томе како он доживљава политику, јер очигледно је да све гледа кроз корист, односно, види у свему како би он поступао, па то покушава другима да натовари. Враћајући се уназад и читајући његове „анализе“, за дивно чудо све оно што је писао и прогнозирао баш ништа се није догодило. Можда је зато бесан, али тиме нам је показао да своје „анализе“ базира искључиво на ономе како би он поступао или на личним емоцијама. У њима нема никаквог утемељење осим добро утемељеног Вукадиновићевог интереса, јер је неко дотирао такву „анализу“. С обзиром да му је последња у низу прогноза та да ће Вучић и СНС променити Устав и предати Косово и Метохију, а да се сада већ смишља реторика којом ће се то оправдати, да будем искрен немам никакву дилему да би Вукадиновић на Вучићевом месту заиста тако поступио. Онај ко је био спреман да промени нацију за посланички мандат сигурно је да би без проблема продао веру за вечеру, јер би га то свакако одржало на власти и дало му крила од западних политичара. Вукадиновић себе у политици проналази искључиво кроз најприземнији интерес који за себе лично може да оствари и такво њеогово понашање је континуирано кроз његову друштвено-политичку делатност. Док је Коштуница имао власт, Вукадиновић је важио за његовог личног аналитичара. Када је Коштуница сишао са власти, сишао је Вукадиновић са његових јасли, а то је био знак да се мора пронаћи нови господар. И би Тадић, а још више Вук Јеремић. Сада је то Мишковић, јер у актуелној власти не може да пронађе спонзора. И добро је да је тако. Домогао се коначно посланичког мандата и остварио је свој животни сан, а није морао нацију да промени.

Да се разумемо, интерес у политици је свакако нешто на чему се и базира нечије политичко деловање. Онај ко каже да у политици нема никакав интерес, најобичнији је лажов. Таквих се ваља клонити. Но, не може се склапати пакт са сваким. Ђорђе је фол националиста, али шета са Сорош бригадама и демонстрира. Јасно исказује став да су му три шупе у Савамали битније од било чега на овом свету, јер тобоже то није прича о три шупе, већ је ствар принципа. Не видох да се принципа држао када је оштетио влашку националну мањину, јер ако се сложимо да је Савамала криминал, а шта је лажно представљање да сте припадник друге националности како би сте се домогли мандата? Није ли то најгори могући криминал? Није ли то бестидност и најгрђи неморал? О ком онда принципу говори Вукадиновић? О којој изборној крађи сме уопште такав човек да говори?

Зашто све ово надводим?

Вукадиновић би, да му неко из садашње власти понуди који динар, писао о овом режиму у суперлативу. Његов интерес је изнад свега. У нашем народу то се каже „рад на жетон“. Зато, све оно што Вукадиновић изнеси као критику, суштински је аутопројекција. Његова критика је потенцијално његово поступање да је у Вучићевој позицији. Зато га и не би требало узимати за озбиљно, осим што би се требало запитати зашто тај човек има толики медијски утицај. Свакако да то није случајно. Но, можда је тако и боље. Што је Ђорђе више у медијим, тако народ од њега прави све већи отклон. То је за Србе врло добро. За Влахе одлично.

Оставите одговор