ПРИТИСЦИ

Приликом састављања сваке владе од 2000.године имамо увек ишчуђавање да ли странци утичу на њено састављање и како они то смеју. Не разумем то фолирање наше јавности, јер ако се не ради о фолирању онда могу само да констатујем да наша јавност не познаје добро политичке прилике и неприлике на глобалном нивоу, а у толику неписменост нашег света не желим да верујем. Елем, да одмах на почетку овог писанија нешто утврдимо- притисака свих оних који се нешто питају у свету има и биће их док је света и века. Да ли су то Американци, да ли су Британци, Немци или Руси, потпуно је неважно, јер нема те силе која не жели да на простору Балкана има што јачи утицај. То је нешто што се на Балкану зове константа и на то морамо да се навикнемо. Ко год да у Србији буде на власти биће изложен притисцима. Од тога колико смо ми ојачали, најпре економски и војно, зависиће колико можемо да се од притисака бранимо.

Када се састављала Влада 2008.године готово без икаквог блама обелодањено је да је ту Владу саставио Камерон Мантер као амерички амбасадор уз садејство Мирослава Мишковића. О томе је чак и Ивица Дачић, као тадашњи актер у тој Влади отворено говорио. Према томе, смешно ми данас звучи када неко негира постојање тих притисака. Да ли је било тих покушаја и данас када је Вучић по други пут састављао Владу? Немам никакву дилему да је тога било. Разлика је само у томе што су 2008.године Американци могли то да чине далеко израженије, јер је њихово присуство на Балкану било далеко доминантије него Руско и околности су им ишле потпуно на руку. Данас се ситуација значајно променила, дошло је до великих гибања на геополитичкој сцени и њихови притисци очиглено не могу у потпуности да уроде плодом. Односно, вероватно је да неки руски притисци могу да значајно нивелишу Америчке. Самим тим, недавно изгласана влада могла је да се састави уз далеко већи отпор притисцима који су западане стране долазили и то је свакако и учињено. Да ли сте морали негде да попустите? И ту немам дилему да су такви потези били неопходни. Србија свакако није држава која је толико снажна да би могла у свему да се супротстави великим глобалним играчима, али она бар за сада добро води свој брод између западних и источних крстарица које се туку. Бар за сада нам успева да не будемо окрњени, а да ли ће и у будуће бити тако зависи од наше памети и глобалних збивања. У светлу све већих глобалних заоштравања притисци на Србију могу само да се повећају.

Срби имају проблем што се врло лако сврставају на једну од зараћених страна. Као у филму „Три карте за Холивуд“ када се читаво село готово истребило због поделе на оне који су за Русе и Американце приликом Кубанске кризе. Ми морамо да гледамо себе. Наш интерес је изнад свега. Свакако, емоције вуку на руску страну, јер смо братским и историјским везама повезани. Нема честитог Србина који не воли мајчицу Русију. Ипак, немојмо имати илузију, Русија је велика сила која своју спољну политику усклађује са њеним интересима. Цене они нашу братску повезаност, али немојмо имати илузије да ће они заратити икада због нас. То је уосталом Родофиникин лепо објаснио Карађорђевим устаницима када смо помислили да ће Руси због нас заратити са Турском. Било је нереално, јер им је Наполеон претио и на крају је ушао у Москву. Према томе, братсво и пријатељство је једно, а интерес је сасвим друго. Прагматизам је нешто што се од запада може научити и наш однос са њима је искључиво заснован на интересу и прагматизму. Интерес Србије је да са свима имамо одличне односе. Интереси многих великих сила се не поклапају са тим нашим интересом, али наш интерес је да изнад свега радимо на томе да наш приоритетни интерес, а то је добри односи са свим великим силама, остваримо. Данас би то изгледало овако- хоћемо у ЕУ, нећемо Русији да уводимо санкције, хоћемо добру сарадњу са НАТО, хоћемо одличну сарадњу са ОДКБ, итд. Неко ће рећи да је то немогуће. Ту малодушност не смемо да имамо. Могуће је јер се боримо за Србију. Она је најбитнија. Само на овај начин можемо да одбијамо притиске који су актуелни и који ће нам тек уследити.

 

Једно мишљење на „ПРИТИСЦИ“

  1. To sto se velike sile mesaju, nemoze se izbeci, ali ako Srpski politicari, srpsku politiku usklade sa pravcem delovanja velikih sila, onda to moze biti korist. Definicija sile je masa puta ubrzanje i svaka sila ima intezitet, pravac i smer kretanja. Velike sile su znaci onoliko velike koliko je produkt ta dva faktora, ali ni Srbija proporcionalno nesme biti ni malo manja sila kada se pomnoze ta dva faktora. U nasem slucaju masa se moze okarakterisati kao poljoprivredno zemljiste, dok brzina kao praktican ekonomski plan ( pokretanje prehrambrene industrije). Nemci nisu u boljoj poziciji nego Srbija sto se tice uticaja velikih sila, ali imaju kvalietetne proizvode, sto im cuva stabilnost, i Srbija ima kvalitetne prehrambrene proizvode, ali kreativnu i kvalitetnu „kucnu radinost“ treba transformisati u masivnu industrijsku proizvodnju.

Оставите одговор