СПОРТ И ПОЛИТИКАНСТВО

Хајде да будемо реални и да се запитамо колико је дежурних никоговића са друштвених мрежа који су хорски запенили да критикују Вучића јер наводно држава не улаже системски у спорт, а све подстакнути изјавом ватерполо легенде какав је Андрија Прлаиновић, заиста икада отишло на неку утакмицу. Да се разумемо, Прлаиновић има право да каже своје мишљење као спортиста, једнако као што то има право и Штефанек. Колико има истине у томе, а мислим да нема, јер не памти се да је држава икада уложила оволика средства за наше олимпијце, од стварања услова за њихове тренинге, изградње хала, базена, обезбеђивање врхунских услова за припреме, до премија за освојене медаље, нека надлежни у спортским савезима, Олимпијском комитету и министарствима, од спорта до финансија, па све до председника Владе, дају своју оцену. Оно што је скандалозно у свему је злоупотреба Прлаиновићеве изјаве за политичке сврхе, посебно од стране оних који никада у свом животу нису уживо одгледали ниједну ватерполо утакмицу, а који данас тако здушно критикују државу што не улаже у ватерполо. Када их питате шта се по њима подразумева под улагањем у ватерполо, они појма немају, али је битно имати муницију за напад на Владу. Додуше, постоје они који би да се направе паметни па кажу да би држава требало да улаже у клубове, ваљда мислећи да је на делу самоуправни социјализам. Додуше, када пред њих ставите чињеницу да је просечна посета на ватерполо утакмици до 100 људи и када их питате да ли би ишли да гледају рецимо Партизан-Студент, немају одговор. Одговор није ни битан, јер већина њих је чула за ВК Партизан (који је пред гашењем као вишеструки првак Европе), док за ВК Студент немају благе везе. Као шлаг на торти, најекстремније лудило по друштвеним мрежама испољавају присталице оних политичких опција које су темељито разориле српски спорт од 2000.године и којима су клубови и спортска друштва служили као параван за најгору могућу пљачку и трговину играчима. Врхунац „улагања“ у спорт био им је да када заседну на челну позицију неког клуба добрано опељеше неко јавно предузеће које је бацало новац у бунар без дна, док су господа у клубовима тај новац грабили себи. Створили су армију „менаџера“ који су по физичком изгледу више личе на пуцаче са улице, него на угледне  спортске бизнисмене, И такви данас без трунке стида имају образа да неком нешто приговоре.

Улагање у спорт не значи бацати државне паре на Звезду и Партизан. Не значи улагање ни у један клуб. Улагање у спорт је системско стварање амбијента кроз добру законску основу да се клубови и спортска друштва развијају, а држава може да улаже искључиво у репрезентације, односно појединачне спортисте који представљају Србију на неком од великих спортских такмичења. Отуда, апелујем на државу да прекине са давањем пара Звезди и Партизану у било ком спорту. По цену да ти клубови испадну из лиге, а тврдим да би се у фудбалу то и догодило када би држава прекинула да их дотира. Најхитније да се донесе закон о приватизацији у спорту и да се крене у процес приватизације спортских клубова и друштава, по угледу на велике и развијене еворпске државе. Ако се има снаге за решавањем проблема у привреди, а то је потенцијално гашење пропалих предузећа која су у реструктурирању, мора се пронаћи снага да се и овде спроведе процес приватизације. Ко се томе опире, нека сам извуче новац и нека води Звезду, Партизан, Војводину, Раднички Ниш, Спартак, или кога жели, али немој да тражи од државе и локалних самоуправа донирање. Немој да вуку за рукав директора „Телекома“, „Газрпома“, „Србијагаса“ и сличних предузећа да бацају бесповратно новац пореских обвезника ове државе. Све те величине које за свој успех књиже титулу у неком од ових наших несрећених првенстава, а зна се да су до ње дошли тако што је држава бацала паре на тај клуб, нека своје велико менаџерско умеће покажу као власници тих клубова без икакве државне помоћи.

Такође, велики сам противник демагогије да држава улаже у рвање, теквондо и сл. Држава би требало да помогне нашим репрезентативцима у тим спортовима да се добро припреме за такмичења, а не да улаже у те спортове, јер искрени да будемо колико то људи у Србији прати рвање, веслање, теквондо и сл. Важно је улагати у школски спорт где се таленти препознају, а ако неко искочи и процени се да држави у одређеном спорту може медаљу да донесе на велик такмичењима, онда је потребно уложити новац у развој тог спортисте. По питању екипних спортова, држава је дужна да изгради хале, базене, национални стадион, да помаже наше репрезентације уколико имају шансе да се квалификују за неко велико такмичење и да испрати заједно са матичним савезима циклусе такмичења. Зато сам шокиран критизерима и политикантима који су до јуче били противници изградње националног стадиона, а којег морамо да изградимо како би нам фудбалска репрезентација могла да игра међународна такмичења због стандарда које ФИФА и УЕФА прописују, све тобож уз причу како се новац баца на такве мега пројекта, а народ је гладан. Исти ти данас критикују државу како не улаже системски у спорт. То је просто невероватно колика је то количина лицемерја. Добро знају да без тог стадиона ускоро нећемо моћи да играмо међународне утакмице, а противе се тој врсти улагања уз причу како не улажете довољно у спорт. Јасно је да њих никакво улагање не занима, већ их искључиво занима добро осмишљена демагошка прича путем које ће нападати Вучића. Зато је дотична господа била спремна да разапне Штефанека, златног олимпијца, само зато што је рекао да је држава уложила новац у његове припреме. Један назови новинар на твитеру му је написао да је због таквог става „укакио злато“ које је освојио. Зато су Шпановићку прогласили на твитеру „Вучићевим ботом“, јер је рекла да без државне помоћи не би ни отишла у Рио, а камоли освојила медаљу. Поента је наћи шта било само да би се нападао Вучић. Да ли ће то бити гужва у аутобусу, да ли ће Вучић бити крив што пада киша или је јако сунце, то је неважно. Битно је нападати и бити политикант. Што више измишљених афера, што више продукованих лажи, то је изазивање гнева код народа израженије. Спортска борилишта ће сигурно бити једно од места на којима ће Сорошева војска спроводити своје политикантске замисли.

 

 

Једно мишљење на „СПОРТ И ПОЛИТИКАНСТВО“

  1. Postovani Vlado!
    Nije nama toliki problem da li ce Milanovic biti premijer! Problem je sto za njega ima ko da glasa! Sto tamo svi idu na ustaske manifestacije! Nije problem jedan covek, nego narod koji to podrzava! Mi od vlasti razdvajamo tako zvani obican narod, ali taj narod glasa za ustase! O tome treba da se prica! Pa neka idu na letovanje tamo i neka ih hapse do mile volje, ove sto pljuju svoje, a uzdizu krvnike!

Оставите одговор