Национална дискриминација и профитерство

Значи, сада су све маске пале. Србину је, бар како нам саопштава Ћамил Дураковић и сав пратећи „оркестар“ букача СДА, забрањено да победи у Сребреници. Чак и када освоји надмоћну победу, Младену Грујичићу не сме да се дозволи да седне на место начелника општине. Хорски тада заурлају чланице профитерске организације „Мајке Сребренице“, муфтија Зукорлић, Бакир Изетбеговић, реис ул-улема Кавазовић… Сви као један тврде да Србин или Влах како нас погрдно зову не сме да води Сребреницу. И нико не реагује на такве расистичке изјаве. Ником не смета тај вид дискриминације једног народа. Ником не смета нарушавање елементарних демократских принципа. Сви се праве блесави и жмуре на оба ока, чиме заправо подстичу да се према Србима дискриминација развија. Замислите да неки српски руководилац, чак на најнижем ниову, изјави како Бошњак нема право да води општину. Заседао би СБ УН да нам се уведу санкције и да нас потенцијално бомбардују.

А зашто су поменути бошњачки лидери скочили као опарени због изборног резултата? Разлог је више него очигледан. У Сребреницу су се више од деценију ипо уназад сливале огромне своте новца, што од донација, што од бошњачке дијаспоре, невладиниг сектора, Европске уније… Оно што је више него очигледно је чињеница да у Сребреници од рата људски није ни фасада окречена. Све се распада, народ живи никад горе и тамошње руководство профитира искључиво на поделама. Жртве је неко лепо наплатио. Када бисте кренули да претресате имовину тамошњих руководилаца, па и чувених „Мајки Сребренице“, видели бисте да је наплата жртава најуноснији посао. По принципу да је рат неком брат, односно да је тзв.антиратно профитерство веома изражено, свака промена власти значила би и ревизију, односно преиспитивање где су отишле паре. То је кључни Дураковићев проблем и свих оних који су уз њега. То је и основни разлог због кога се плашим да је друга страна спремна и да се жестоко сукоби само да остане у фотељи.

Посебно сам згрожен извештавањем медија у Србији о изборима у Сребреници.Част изузецима, али Дураковић је у београдским медијима имао далеко већу подршку од Грујичића. Наши писани медији се ништа нису разликовали од „Дневног аваза“, док је већина телевизија Дураковићу ишла уз длаку више него сарајевска Федерална телевизија. Разлог томе је свакако чињеница да исти газда спонзорише Дураковића и његов пратећи оркестар као и либералне мислиоце, политичаре и медије по Србији.  Свима њима заједно криво је што ће неко проговорити и о српском страдању у Подрињу, јер тиме им нарушава сценарије о сребреничком миту који доноси сасвим лепе приходе на рачунима. Самим тим, то значи да неки неће моћи више да купују бродове, викендице, виле, џипове, баш онако како су сарајевски медији описали поједине сребреничке профитере који су, гле чуда, најближи Дураковићеви сарадници. Неће више начелник Сребренице причати како је Насер Орић свети човек, као што је Дураковић до јуче то говорио и тиме вређао све српске жртве и њихове најближе који су успели да избегну Орићев нож или метак, већ ће доћи неко ко ће радити подједнако и за Србе и за Бошњаке. Између осталог, Младену Грујичићу, иначе рођеном сребреничанину, отац је настрадао од Орићевих јуришника, али он данас не показује никакву мржњу према својим комшијама Бошњацима. Дураковић своју мржњу према Србима, баш зато што је био Насеров војник, не може да сакрије. Баш као што не може да сакрије ни алавост на новац.

Знам да ово што сам написао изазваће серију напада на мене, али очито је да истина увек боли. А ово што сам изнео је сурова истина. Те истине су свесни добрим делом и Бошњаци који су у одређеном броју гласали за Младена Грујичића. Ја му честитам победу, како год да се ова фарса заврши.

Оставите одговор