Црногорска раскршћа

Срдачан сусрет српске и црногорске војске у Првом балканском рату. На слици су приказане ратне заставе Црне Горе и Србије.

Свашта се може закључити на основу резултата избора у Црној Гори. Најпре да је Мило Ђукановић и његов ДПС и после 28 година власти идаље неприкосновен у врху. Освојити после толико година владања и разноразних криза, тешког живота, пропасти привреде у Црној Гори, националне располућености, 40 одсто гласова је за поштовање. И то сам, без икакве коалиције. Опет, са друге стране, резултат је показао да је већина народа против његове политике, јер гласови Демократског фронта, Велике коалиције „Кључ“, Бечићевих демократа и Ранкових социјалдемократа, су гласови Милових противника. А, њих је, несумњиво више. Уз сву могућу логистику уперену од стране државног апарата, приче о угрожености државе, хапшења појединих опозиционих активиста, Мило јесте остварио импозантан резултат, али свакако не и онај који је очекивао. Објективно, колико је победио, једнако је и изгубио. Чак и да састави власт, што јесте за очекивати, мада не мора да значи, та власт ће бити на ужасно стакленим ногама, а легитимитет ће јој бити крајње упитан. Политика није само сува математика, јер ће Мило да би сачувао власт морати да мањинама пружи све оно што су оне до сада могле само да сањају. Иначе, одоше оне на другу страну. То ће свакако изазвати даље незадовољство унутар самог ДПС, јер неће остати много на асталу у расподели за бројне партијске апарачике жељне државне службе, јер ће на њихова унапред резервисана места, како нужда буде налагала, доћи представници мањина. С обзиром да ће еконска ситуација по Црну Гору бити све тежа, нисам сигуран како ће таква власт функционисати, осим на причи да се по сваку цену мора ући у НАТО. Да упростимо, Мило Ђукановић мора да схвати да њему није толики противник опозиција која се и сада показала прилично немушто и разједињено, колико му је противник незадовољан народ. У ситуацији упитне легитимности простор за дестабилизацију Црне Горе је више него отворен, што је за Србију веома лоше. Питање је колико сам Ђукановић може са таквом климавом влашћу, ако је састави, да било шта стабилизује.

Све у свему, плашим се да Црну Гору чека турбулентан период у коме ће обе стране радикализовати своје нетрпељивости једна према другој. Немам никакву дилему да ће се и спољни фактори значајно мешати како би се јаз додатно продубио. Да будем искрен, не бих ником препоручио да завиди Милу на његовој позицији, као што не бих био ни у кожи неког тамошњег опозиционара који ће трпети разне врсте притисака. Како год да окренете, некадашња Српска Спарта по свим показатељима улази у политички нестабилно време, што може да се у одређеном сегменту рефлектује и на Србију, посебно ако Мило Ђукановић по ко зна који пут посегне за чувеним аргументом који га је увек чувао у фотељи како му је Србија за све крива.

Оставите одговор