Политички и морални пораз Мила Ђукановића

Политика Мила Ђукановића доживела је пораз у Црној Гори. Пораз је најпре политички, кроз изборни резултат, а потом и морални, јер оно што је осмишљено током изборног дана, а све са циљем да се очува скоро тродеценијска мекана владајућа фотеља, заиста је испод сваког нивоа.

Да резимирамо- сабирајући гласове опозиције, а то су гласови незадовољног народа, њих је више у односу на оно што је освојио Милов ДПС. Да ли су опозиционе странке и њихови бирачи  међусобно сагласни око основних политичких идеја, свакако да нису, али то је бесмислено питање. Оно око чега влада сагласје, посебно међу њиховим бирачима, то је незадовољство политиком Мила Ђукановића. Оно је суштински заједнички именитељ који је стуб за свачији легитимитет. Мило Ђукановић га је изгубио и са тим мора да се помири.  Постизборна комбинаторика која се покушава направити са мањинама је обична математика која ће се, ако се уопште направи, врло брзо урушити, јер немогуће је владати без легитимитет.

Морални пораз Мила Ђукановића је све оно што се дешавало пред саме изборе и на дан избора. Привођења на информативне разговоре, притисци на грађане, довлачење бирача из ко зна којих држава и плаћање гласова из државног буџета, нешто је на шта смо навикли током свих досадашњих црногорских гласања. Ипак, до сада ником још није пало напамет да измисли у току изборног дана причу о покушају државног удара, односно да цео дан врти прилоге по медијима о томе како је тамошња полиција успела да похапси страшне терористе који су, гле чуда, баш на дан избора имали намеру да побију или отму комплетно државно руководство Црне Горе и да заузму институције. Да све буде комичније, терористе су приводили позорници дебелих стомака, са све рукама под мишку !терористима“ то без опаљеног метка и ангажовања специјалних антитерористичких јединица. Најстрашнији „терориста“, некадашњи полицијски генерал Братислав Дикић, човек је за кога се испоставља да је тешко оболео и да једва стоји на ногама, док су остали „терористи“ жена од 59 година, деца од 17 или 18 година, итд. И хајде да све то некако и прогутамо, што је наравно немогуће прогутати, али никако се не може прихватити да је тамошња власт, без икаквог устручавања, оваквим гестом којим је покушала себе да очува у седлу, била спремна да наруши односе са Србијом. Тиме што су је речено да је чак 20 терориста дошло из Србије, послата је порука да је Србија заправо земља у којој се терористи без проблема обучавају, па чак учествују и у политичком животу. Самим тим, преко овог скандала, сама Србија тешко може прећи. Самим тим је пораз Мила Ђукановића, поред политичког, највећим делом и морални пораз. Плашити народ и бираче Србијом и њеним наводним терористима, скандал је према коме нико у Србији од владајуће гарнитуре нема право да се уједе за језик.

Оставите одговор