Потенцијални пораз

Онај ко не зна да губи, тај не зна ни да побеђује. То је једино што ме у овом моменту држи у уверењу да ће било који кандидат опозиције изгубити председничке изборе. Нису знали да губе што су приликом пада са власти на делу показали, а самим тим немам дилему да не знају ни да победе. Сувише су острашћени и пуни мржње, што је у политици знак да нисте дорасли да се на озбиљан начин бавите тим послом.

Ипак, ко год да буде кандидат опозиције, не рачунајући Шешеља, он није кандидат неке домаће групације. Формално јесте, јер сви они који ће га подржати имају регистровану политичку организацију у Србији, али суштински то ће бити кандидат неког прозападног политичког есталбишмента (да ли државе или утицајне групе сасвим је небитно) који жели да Србија буде њихово луткарско позориште. То је разлог који заиста може пресудно да утиче на победника избора, јер ће се у лутку на конопцу уложити огроман новац како би се домогла фотеље на Андрићевом венцу. Тим пре сам убеђен, не и уплашен, јер је пораз саставни део живота, да је садашња власт пред поразом. Да не буде забуне, то не значи да је аутор текста подигао руке у знак предаје, већ напротив, такво размишљање га нагони на политичку борбу против претварања Србије у луткарско позориште. Зато ће аутор текста дати све од себе у кампањи да страна лутка на конпцу не победи. Живот без борбе је живот без смисла, чак и када делује да је борба унапред изгубљена. Трамп је доказ тој тврдњи.

Елем, да би кандидат власти победио, најпре је потребно да излазност буде масовна, односно да народ од старта схвати да су председнички избори плебисцит да Србија настави храбро кораком који је започела, а то је политичка и војна неутралност, европски пут уз велику сарадњу са Русијом и пре свега Кином, ревитализација привреде, подизање привредног раста и жестока борба за радна места. Друга страна, осим патолошке нетрпељивости према Александру Вучићу, објективно не нуди ништа. Програм не постоји и сви планови се своде на једно- да сменимо Вучића. На страну то што и сам Вучић говори да се неће кандидовати, оштрица напада је искључиво ка Вучићу, што је доказ сулуде фиксације и опседнутошћу српске, пардон, овдашње сорошевско-либералне опозиције. Победа кандидата такве групације је тежак политички авантуризам за Србију који би могао да има несагледиве последице, јер када се политика заснива на опсесивној мржњи према неком, ту нема политике. Наравно, сама функције председника Србије нема те ингеренције на основу које би могло да се утиче на најбитније ствари српске политике, али победом сорошевско-либералног кандидата јасно је да би то био знак за пад Владе, што је и крајњи циљ прозападног политичког естаблишмента који ће кандидовати опозиционог кандидата. Да ли ће власт успети да убеди народ да масовно изађе на изборе и да спречи овај авантуризам, биће паклено тешко. Посебно и због чињенице која такође може пресудно да утиче на резултат, а то је количина финансија у кампањи, где власт неће имати ни десети део ресурса у односу на сорошевско-либералног кандидата. О медијима да не говорим, јер ће бар 70 одсто медијског простора бити директно против кандидата власти. Када на то додамо и друштвене мреже, па подршку тзв. српске друштвене елите навикнуте да цео живот буде лажно представљана и титрана као елита, а под покровитељством сорошевског естаблишмента, што је и доказала гласајући у „Краун плази“ за Клинтонову, кандидат власти је свакако у великој муци. Њему практично остаје да буде сваки дан на терену, односно да обиђе од врата до врата сваку кућу у Србији. Друге му нема. Он неће имати подршку лажног џет сета, медија, лажне научне елите… Његова једина подршка на коју може да рачуна је подршка народа. Кандидат власти мора да мотивише народ да гласа за њега, што ће бити ужасно тешко, посебно када немате ни десети део ресурса које ће имати сорошевско-либерални кандидат. Отуда је изгледност пораза кандидата власти и претварање Србије у луткарско позориште прилично велика.

Битка за Србију је почела!

Једно мишљење на „Потенцијални пораз“

Оставите одговор