Припрема за Београд била је у Скопљу

Рекоше ли да ће избори у Македонији донети стабилности?

Елем, избори у Македонији нису могли, заправо, правилније је написати нису смели, да се одрже све до момента док се није у потпуности припремио терен да прозападна опција окупљена око Зорана Заева не добије таман толику подршку да дође у егал са ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског. Значи, све док највећи број Албанаца није натеран да жртвује сопствене политичаре и док нису легли на обећања да ће Македонија бити федерализована, а албански да ће постати службени језик у целој Македонији, избори су се проглашавали нерегуларним. Све док Груевском није одузето апсолутно све у кампањи, те је стављен у позицију да у борбу крене без оружја, на изборе није смело да се помишља. Међутим, оно што је испао шок за све оне који сво могуће оружје и логистику дадоше Заеву је чињеница да је и у тим околностима Груевски поново победио. Издржао је јуначки монструозну кампању против себе, истрпео је ударце од којих би слонови пали и показао се као жилав противник. Зато се ипак против њега мора применити финална акција, а то је насилно рушење. Очекујем да ће се ускоро са њом кренути.

Нешто слично, додуше мало отежано због величине бирачког тела и чињенице да сорошевске опције код Срба немају баш неку прођу, покушаваће се у Србији пред председничке изборе. Ако са њима буду ишли и парламентарни, акција ће бити израженија. Тројански коњи који ће за запад трчати трку увелико се тимаре, тражи се подршка и у тзв.националним опцијама па се Бошко Обрадовић подучава како да се очешља и како да написано туђе мишљење са папира представи као своје, прави се некаква широка грађанска мрежа од лажне грађанске елите, а свако ко се усуди да на неком месту макар мало похвали власт бива медијски сатанизован. Топлог медијског зеца прошли су Буле Гонцић и Горан Бреговић, нешто раније Мики Манојловић, а на добром је путу да медијски попије ударце и Ненад Лалатовић. Грех им је што јавно похвалише Вучића.Слично су у Македонији пролазили сви који су подржали Груевског. Заправо, Скопље је била показна вежба за оно што следи у Београду. Оно што је Заев у Македонији, овде ће бити неки Јанковић или Јеремић. С тим што је Заев имао странку, а овима ће се странка или покрет, шта год, правити у ходу.  Колико чујем Срђа Поповић је већ припремио ресурсе, баш као што је то чинио и у Македонији радећи на припреми „Шарене револуције“. Код нас ће руку под руку у исти табор иза истог кандидата „Жута патка“ и Двери, Јелена Милић и Бошко Обрадовић, а све само са једним циљем- срушити Вучића.

Колико је изражено лицемерје оних који се сврсташе у табор Јеремић-Јанковић, говори и чињеница да су без трунке срамоте оптужили породице убијених гардиста да су део Вучићеве медијске машинерије. Исти они који су несрећне породице Јаковљевић и Миловановић константно користили за нападе на хашке оптуженике и за своје политичке ставове, без блама сада дрвље и камење бацају на те људе зато што траже Јеремићево саслушање. Сатанизовали су породицу Гојковић само зато што се усудила да посумња у званичну верзију о страдању њиховог сина у стану Саше Јанковића. Ти људи, тако бестидни, у свом болесном походу са једином фиксацијом да сруше Вучића, очито су спремни на све. Исто је и у Македонији  опција око Зорана Заева по инструкцијама са стране спремна и на грађански сукоб да би се домогла фотоеље.

Верујем у трезвеност и рационалност српског народа. У крајњој линији, не одлучују паре и логистика све, већ је коначна одлука ипак на народу. На ту карту је ишао и Груевски у Македони и без обзира какву силу је имао против себе, ипак је победио. Победиће и Вучић у Србији, па таман и ако се на листићу буде презивао Николић.

Оставите одговор