Политички поени

Термин „политички поени“ сам одувек презирао. Да бисте их прикупили морате да се неретко додворавате бирачком телу, а то је нешто што лично не подносим. Не подносим ни стављање проблема под тепих, избегавање непопуларних потеза, демагогију, а посебно што не подносим је моменат када се нека несрећа користи за прикупљање тих фамозних политичких поена. Политичар који се увек труди да се допадне широким народним масама готово по правилу политички пропада и што је још битније никада ништа иза себе не остави. Драже би ми било да останем упамћен као строг и прек политичар, али да сам нешто учинио за своју земљу, него да ме памте као човека који се свакоме љубазно осмехивао и давао изјаве које народ жели да чује, те у складу са тим се понашао да народу иде низ длаку, а да је резултат мог мандата за земљу нула.

Разлог овог писанија је недавна твитер најава Вука Јеремића да је „питање момента“ када ће се и у Србији догодити сличан терористички напад као што се догодио у Истанбулу. Неко ко пледира да постане председник Србије, а који је узгред до јуче био шеф наше дипломатије, председавајући Скупштине УН, па чак и замало генерални секретар УН, тако нешто једноставно не сме да најави. То је врхунски неодговорно, а ако је додатно разлог такве изјаве било додворавање бирачима кроз његову тобожњу забринутост за грађане Србије, то је уз неодговорност уједно и скандал. Разумео бих да је Јеремић написао да постоји потенцијална опасност да се нешто слично догоди у Србији, јер истини за вољу та опасност заиста прети. Међутим, написати да је „питање момента“ када ће се нешто слично догодити у Србији је срамно, посебно ако Јеремић то своје сазнање није поделио са надлежним државним органима. Ако већ тврди да је „питање момента“ када ће се неки терориста дићи у ваздух у Србији или кренути да решета из аутоматске пушке људе по ноћним клубовима, онда је заиста скандалозно што та своја сазнања није поделио са нашим службама и што такву чињеницу користи да би себи дао на важности како је он наводно добро информисан. Опет, ако је овако нешто користио само за своју промоцију, онда је лоше од стране надлежних зашто га нису позвали на кривичну одговорност због изазивања панике и нереда, јер свакако да огромну тежину има када такву најаву пружи неко ко је обављао тако важне функције у домаћој и међународној дипломатији и ко намерава да можда буде председник Србије. Такође, крајње дегутантно у тој ситуацији делује наводно сажаљење које је Јеремић исказао у свом твиту према жртвама терористичког напада у Истанбулу, јер очито је да му је цео твит био у циљу сопствене промоције, тако да су жртве ту потпуно споредне.

Но, вратимо се на почетак текста. Пример Вука Јеремића је најбољи пример колико је одвратно када нешто радиш да би се додворио ширим народним масама. Додуше, то је радио сво време свог министровања. Осим сликања и личне промоције, његов објективан резултат за интересе Србије је чиста нула. Све битке око Косова и Метохије смо тада губили, преговори су се из УН пребацили у Брисел, изгубили смо пред Међународним судом правде највећим делом његовом заслугом. Самим тим, његово сликање није имало никакву корист, осим за њега лично, али смо имали као држава штете колико год хоћете.

Ипак, као што га нису хтели у УН, верујем да га неће хтети ни грађани Србије. Није све у скупљању политичких поена, посебно не када су они тако приземни и јефтини.

Оставите одговор