Заштитник пропале политике

Стара народна пословица „Не пада снег да покрије брег, већ да свака звер остави трагове“ одлично се приказује на примеру тзв.заштитника грађана, Саше Јанковића. Још пре три године тврдио сам да ће бити председнички кандидат, док је он сво време лагао и говорио како неће. И тада сам говорио да је он само заштитник пропале политике Демократске странке, која га је иначе и извукла из неког шешира као поптуног анонимуса и поставила да буде на тако важној функцији за грађане, без обзира што је он тврдио да све што ради то чини у интересу грађана. Ипак, сада је дошао моменат да коначно „звер покаже трагове“. Та невероватна веза између Драгана Шутановца, Светка Ковача и коначно Саше Јанковића, испливала је на површину. У недостатку сопствених кадрова, Демократска странка је подржала човека који је суштинска слика и прилика њихове власти. Оног ко је за време власти Демократске странке мирно посматрао како се уништавају државна предузећа, како се прислушкују опозициони лидери, оног ко је тада уживао у гушењу медија и слободне речи, али и доношењу најгорег и најригиднијег закона о информисању 2009.године. Оног који никада није имао ниједну примедбу зато што је тадашњи председник државе, Борис Тадић, био Бог и батина у земљи и што су само њему одани маркетинг стручњаци држали  монопол у медијима уцењујући редакције рекламама. Тада је Саша Јанковић био задовољан таквом „демократијом“ у Србији. Постао је незадовољан када је неко пожелео то све да промени, јер систем који је њему давао сву могућу слободу да ништа не ради, а да прима огромну плату, доживео је колапс 2012.године. Неким чудом он је опстао у седлу, што лично странци којој припадам никако не могу да опростим, али са тотално измењеном улогом. Одједном се активирао, али не тако да штити грађане и њихова права, већ да буде опозициони лидер на добро плаћеној државној функцији. Финале свега је његова кандидатура, а врхунац лицемерја је што још увек не подноси оставку на место заштитника грађана, јер бар још две плате добро дођу за кампању.

Ипак, у свему има помало и среће. Кандидатура Саше Јанковића, дубоко сам убеђен, биће последњи ексер у сандук пропале политике коју је водила Демократске странка. Политике тоталног промашаја и уништења државе. Саша Јанковић је последња одбрана те политике. Ипак, како је штитио грађане, вероватно ће тако „успешан“ бити и у одбрани Шулета, Кене и осталог друштва које најбоље иде уз њега. Са великим задовољством ћу посматрати њихове заједничке наступе током изборне кампање.

Оставите одговор