На вука повика, а лисице месо једу

Замислите ситуацију, која се иначе неретко дешавала, када друштво осуди силовану девојку јер је носила кратку сукњу, а не осуди силоватеља, већ га оправда јер није могао свој нагон да спута, с обзиром да су кратка сукња и згодно тело у девојке били узроци његовог животињског понашања.

Нешто слично имамо данас, додуше ради се о политичком силовању, а везано је за догађај око пуштања у саобраћај железничке линије Београд-Косовска Митровица. Повика на Марка Ђурића и уопште Владу Републике Србије од стране за ружење државе вечито задуженог невладиног сектора и дежурних сорошевских медија, слична је народној пословици „На вука повика, а лисице месо једу“. Уместо осуде за оне који су покренули специјалну јединицу, читај некадашње терористе ОВК, са задатком да ухапсе, па чак и да евентуално убију, по којег путника из воза, осуда се усмерава на оне који су пругу од административног прелаза до Косовске Митровице у потпуности обновили и који су оспособили читаву линију да уместо до Краљева грађани Косовске Митровице могу да дођу возом и до Београда. Простим језиком речено, кривац је онај ко је желео да спаја људе и који је нешто изградио, а ни трунке кривице нема у ономе ко је желео то што је изграђено да минира и да спречи слободу кретања људи. Тим пре зато што је на основу договора који је постигнут са албанском страном јединицама РОСУ забрањено да долазе на север Косова и Метохије, па је заиста чудно како их нико не осуђује за кршење договора.

Додатно ми је уши запарао коментар како је воз био провокација од стране званичног Београда. Наводно, смета српска тробојка и натпис „Косово је Србија“, као и унутрашњи ентеријер јер је украшен фотографијама фресака и икона из српских манастира широм Косова и Метохије. Овај аргумент бих разумео да је тај воз ишао негде даље од Косовске Митровице. Међутим, с обзиром да се воз саобраћао само до Косовске Митровице, што значи да је пролазио искључиво кроз српске средине, није ми јасно кога је онда такав воз могао да провоцира. Срби у Косовској Митровици би га са великим одушевљењем дочекали. Онима којима смета натпис „Косово је Србија“, било би добро да нам објасне зашто им то смета, а не смета им када на десетине аутомобила и аутобуса у којима су косовски Албанци на ретровизорима има албанске заставе, па чак и постере Адема Јашарија. Чудо једно како дежурним критизерима ове власти није провокација када Албанци у Прешеву са све терористичким симболима прослављају „Дан заставе“, када на зграде српских институција подигну албанску заставу, када чак бестидно подигну споменик терористима у сред центра Прешева. Није им била ни провокација онај чувени дрон на утакмици Србија-Албанија. Провокација им је воз украшен баш оним културно-историјским знамењима које су Албанци хтели да присвоје као део некакве косовске културне баштине и да се на основу тога кандидују да буду члан УНЕСКО. Зар и то није била провокација?

Вратимо се на причу о силованој девојци која је крива јер је носила кратку сукњу. То је у овом случају Србија. Хтели смо да спајамо људе и да оживимо линију која Србима пуно значи. Ето, гле чуда, испровоцирали смо до зуба наоружану формацију која је је намеравала да силом спречи Србе да дођу у средину у којој свакако живе Србе. Срби у возу су били зликовци, али наоружани терористи на Јарињу су за наш невладин сектор и политичаре блиске њима изгледа деца цвећа. По њима Срби изгледа не смеју да се поносе својим манастирима, својим симболима, својом земљом. Тада ће увек бити силовани, баш као и девојка која је носила кратку сукњу.

Нека буде срам све оне којима је натпис „Косово је Србија“ и српска трбојка провокација.

Оставите одговор