Промена политичких елита и система

Само онај ко се свесно прави блесав говориће како се у свету ништа не догађа и да досадашњи поредак са све политичким елитама које су доминирале у западном свету неће бити такнут. Са таквима нема потребе полемисати, њих је неопходно избегавати.

Сама чињеница да је Доналд Трамп повукао САД из Транс-пацифичког споразума довољно говори да се досадашњи глобални поредак мења. Његова најава интервенције у америчку привреду путем кажњавања оних америчких компанија које своју производњу буду имале ван САД, као и најава протекције америчких компанија и њихових производа у односу на увозну робу, које иду дотле да се најављује забрана увоза робе из одређених држава, јасно говори да је либерални капитализам умро и да следи нешто сасвим ново. Шта ће то бити и на који начин ће се манифестовати, видећемо, али ту врсту промена сигурно ће пратити и промена политичких елита. У САД она је више него евидентна.

Србија на то мора да буде спремна. Не смемо да дозволимо да нас догађаји затекну као што нам се то догодило по паду берлинског зида. За почетак Срби никако не би смели да пуцају себи и ногу и да гласају за оне који су до сада најжешће стајали на бранику либералног капитализма. Заправо, веома лековито за Србију би било да бирачи у потпуности делегитимишу Сорошевску самозвану елиту и да је за сва времена пошаљу у историју. Враћање на пропали систем у моментима када читав свет од таквог система окреће главу било би крајње контрапродуктивно. Што се тиче самог Александра Вучића, уколико власт коју предводи успе да добије нови легитимитет од народа, а убеђен сам да хоће, он ће морати да добро размисли кога ће убудуће убацивати у ватру. Неким људима ће свакако морати да се захвали, јер они нису у стању нове токове у свету да испрате из простог разлога јер идеолошки пре свега нису за оно што се данас догађа. Нови људи којима планира да пружи шансу морају најпре идеолошки да буду на линији актуелних светских збивања. То значи да морају да се залажу за јачање државе и њеног суверенитета, да је држава изнад појединца, да у економији мора да постоји државни интервенционизам у смислу заштите домаће производње и развоја здраве конкуренције, да слобода тржишта није неограничена, да мора да се јача безбедносни сектор, да се јача породица као стуб здравог друштва, да се јачају традиционалне вредности. Свидело се то неком или не, али то је данашњи савремени поредак и наша будућа политичка елита мора да буде на овој линији. Кључна ствар за коју ће морати да се залажу представници неке нове политичке елите у Србији је јачање средње класе која је у ери либералног капитализма разорена. Трампова победа у САД је заправо била побуна обесправљеног света који није хтео више да трпи терор манипуланата са Вол Стрита. Сличан сценаријо по свему судећи чека и Европску унију која овако несрећно како је склепана представља рај за гомилу бриселских бирократа, док код обичног света широм ЕУ изазива револт. Не може се срећно друштво градити ако њих пет одсто живи као бубрег у лоју, а 95 одсто становништва ради за тих пет одсто. Нема срећног друштва без јаке средње класе.

Што пре схватимо да се свет мења, а са њим и политичке елите и што пре отерамо оне који су се залагали за систем вредности либералног капитализма оличеног у пљачки националних ресурса зарад богаћења мултинационалних корпорација, имаћемо шансу за прогрес. Познајући Алексадра Вучића, верујем да и он то увиђа.

Оставите одговор