Медијска показна вежба

Уколико Вучићу није јасно шта му се у будуће припрема, то је могао да сагледа кроз извештавање домаћих медија о тзв.побуни народа у Румунији. Глорификовање протеста у свим извештајима, посебно оним које је РТС радио, била је права показна вежба за припрему сценарија насилног урушавања власти за који се навија да се догоди и у Србији. Од самог почетка протеста у Румунији свакоме ко добро познаје методе рада сорошевских организација јасно је било да је владина уредба којом се наводно легализује корупција како смо у медији могли чути, а што иначе није истина и њено доношење има историју о којој се може полемисати, била само обичан параван за суштински захтев- рушење владе. Та иста влада је у Румунији изабрана пре неких месец и по дана и на недавно одржаним изборима добила је скоро натполовичну већину, што свакако онима који су покренули њено рушење на улици није изгледа било много важно. Највећи грех те нове владе био је тај што је желела да куд и камо омекша односе између Русије и Румуније. Припрема је урађена по сценарију да у истом моменту у десет градова грађани „спонтано“ изађу на улице, а медији да покрену оркестрирану кампању против легално и легитимно изабране власти. Ваља се присетити да је Виктор Понта био принуђен да под притисцима поднесе оставку на место премијера Румуније само зато што је изгорела дискотека у Букурешту, што је само по себи апсолутни нонсенс. Сличан притисак је покушан поново на новог премијера и видећемо хоће ли успети. Практично, ово може бити показатељ Вучићу да без обзира на остварени легитимитет на изборима у случају његове победе или евентуалне победе Томислава Николића као кандидата Српске напредне странке, сличан сценарио из Букурешта може доживети и у Београду. Параван би рецимо била измишљена прича о крађи избора. У сваком случају, повод је најлакше измислити.

Вратимо се на извештавање домаћих медија о протестима у Букурешту. Суштина је била да се кроз извештаје сугерише српској јавности да и она може на улици да тражи правду, те да је револуционарно рушење власти нешто што је сасвим прихватљиво. Врло брзо смо на друштвеним мрежама имали захтеве да се и „Србија пробуди“, да се „угледамо на комшије“, да је дошло време за „народни бунт“. Почетни ефекат је остварен, а то је да један део екстремно наоштрене јавности против власти у својој глави преломи да су избори суштински бесмислени те да је улица једина солуција. Када се покрене први талас таквих протеста и када медији додатно засоле својим извештајима, неопходна маса за тзв.бунт лако ће се прикупити. Тада пада у воду сва прича о легалности и легитимности, јер чему поштовање закона када је улица закон, па се легитимност стиче револуцијом, а не вољом грађана.

Ипак, а то је оно што наши медији прећуткују, у Румунији се догодила и контрареволуција, што очито Соросевски медији нису очекивали рачунајући да ће препад бити сасвим довољан да се неко поколеба. Очигледно је да је за рушење власти на улици поред медија и лагања потребно да имате и куд и камо некакву народну подршку. То је оно што Вучића у овом моменту држи на власти. Колико год се трудили соросевски спин мајстори да подигну побуну код народа кроз разне приче о Савамали, наводној крађи избора и сличним спин конструкцијма за које се дају велике паре, народ ипак још увек не наседа на те глупости. Но, Гебелсовски метод- сто пут изречена лаж постаје истина- би временом можда могао да упали. На Вучићу и његовим сарадницима је да се добро припреме и да одоле тој кампањи.

Оставите одговор