Ломљење кичме на Балкану

Македонија је вероватно тек припрема за увелико прокључали балкански лонац у коме се сви кувамо као паприкаш који спремају бројне стране обавештајне службе, претежно западне, али и поједине источне. Суштина је ломљење кичме сваком ко покушава да од сопствене државе направи суверену земљу и да не буде ољуштен као трула банана. Припрема тог кувања је велика битка великих сила за утицајем на Балкану, јер после завршеног сукоба у Сирији и замрзнутог конфликта у Украјини, потребно је ново жариште, а Балкан је као душу дао за тако нешто. Да би сукоб био потпун неопходно је Србију убацити у машину, јер без Србије као највеће земље бивше СФРЈ нема ни сукоба. Отуда, бројне провокације које долазе од политичких патуљака попут Бакира Изетбеговића или тамо неког Ахметија у Македонији, па све до Тачија и Харадинајевих следбеника, нису ништа друго до изазивање наше реакције. Испитују нас где је граница наше трпељивости. За сада Вучић вешто ескивира да уђе у вртлог запаљивих изјава и сукоба, али ће се притисци и провокације свакако подизати. Посебно ако се покрене грађански рат у Македонији, који би по саму Србију имао несагледиве последице. Најпре због чињенице да би врло лако албански фактор могао да почне са одређеним дејствима и на нашој територији, а потом што је то за нашу економију веома лоше, јер ко ће објективно долазити у Србију и уопште на ове просторе да инвестира ако влада ризик од ратних сукоба. Нема потребе наглашавати што би се покретањем рата у Македонији Србији одсекао пут ка Грчкој, прекинула би се кинеска замисао од изградњи пруге Пиреј-Будимпешта, а потенцијална изградња руског гасовода била би у потпуности заборављена. Отуда са наше стране мора да се све учини да до потенцијалног сукоба не дође и зато морамо пуно неукусних кнедли да прогутамо. То једино може јак лидер, који има јасан циљ и зацртани пут, а у овом моменту је то искључиво Александар Вучић ако се погледа понуда на председничким изборима. То је разлог због чега се искрено прибојавам изазивања политичке нестабилности у Србији, јер многима који би да ломе кичму на Балкану не одговара политички стабилна Србија.

Ипак, ради поуке, вреди се замислити над једном чињеницом која јасно указује да никако не смете од земље да направите слепо послушничку творевину, а та чињеница се везује баш за Македонију. Не постоји ниједна ставка коју је запад према Македонији дао као задатак да се испуни, па чак и она која је на најгори могући начин понижавала македонско руководство и народ, а да није била прихваћена и испуњена од свих досадашњих политичких елита нашег јужног суседа. Такво слепо послушништво им се вратило баш на овај начин да су их исти ти који су их тако грозно понижавали управо и довели до ивице грађанског рата. Зато је Македонија одлична поука за Вучића да никако не пристаје на све могуће захтеве који се евентуално пред њега поставе и да увек наглашава да ће Србија водити самосталну политику. Било каква другачија политика може нас довесто до овога где је данас Македонија, па и Босна и Херцеговина.

Све у свему, чувајмо нашу политичку стабилности и пре свега љубоморно чувајмо земљу, јер је ломљење кичме на Балкану свим непослушним народима и њиховим лидерима увелико отпочело.

Оставите одговор