Крпе и закрпе

Поново се актуелизује прича о уједињењу опозиције, пред, како нам сами српски опозиционари веле, одсудне изборе за град Београд. Стичем утисак да се они не спремају за изборе, већ за рат, али о томе други пут. Да се вратимо на чувено уједињење.

Пре неки дан видех насловну страну једног партијског дневног листа, који Вучића већ 35 дана у негативном контексту држи на тој истој насловној страни, а на којој је освануо наслов „Уједињује се опозиција“. Под опозицијом која се наводно уједињује сматрају се Тадић, Јеремић, Петровић и Шутановац, а покровитељ им је Саша Јанковић. Е, сад, хајде да несрећног Јанковића изопштимо из ове приче, али четворица набројаних су некадашњи врх данас распале Демократске странке. Самим тим, правилан наслов не може да гласи како се опозиција уједињује, већ би евентуално могао да буде „Уједињује се распала Демократска странка у Демократску странку“. Додуше, овог пута би Саша Јанковић био њен предводник, што би за саму власт био бинго.

Било како било, пошто из редова опозиционо настројених „аналитичара“ који се мувају по медијима чујемо како би било добро да се опозиција заиста уједини, па у једној колони да изађе на изборе, ево, као неко ко је посланик владајуће странке, ја их искрено молим да изађу у једној колони на београдске изборе. Обавезно и да комплетан невладин сектор стане иза њих. Чак сам лично спреман да се ангажујем и да им помогнем у том подухвату. Искрено мислим да је то за саму власти добитна комбинација, јер тамо где се уједињује кусо и репато ту политике нема. Да будем још искренији, мишљења сам да готово сви политичари у свету завиде Вучићу зато што има овакву опозицију. Верујем да би они све дали на овом свету да нешто слично имају у својим земљама. Заиста, док је Вучићу овакве опозиције у којој крпа тражи закпру, за њега нема зиме. Далеко му је већи проблем, па ако хоћете и опозиција, унутар саме власти, па и странке коју води.

Да се вратимо на београдске изборе. Не видим што би они били судбоносни како их опозиционари најављују. Можда због тога што ће се међу њима искристалисати ко је калиф уместо калифа. Претерани оптимизам који гаје да ће нешто значајније урадити на тим изборима, те ће на тај начин покренути лавину урушавања садашње власти, објективно нема утемељење. Наш народ лепо каже да ко високо лети, ниско пада, а чини ми се да су наши опозиционари претерано полетели са оптимистичним изјавама. Грађани траже програм, траже план, визију, а све то код њих не постоји ни у назнакама. Постоји нетрпељивост према Вучићу, али то се не маже на хлеб, нити од тога може било ко да има корист. На другој страни власт у Београду може да се похвали са 560 нових градилишта, оживљавањем комуналних предузећа која су листом до 2014.године била у минусу, уређењем фасада, паркова, улица, већим бројем туриста, изградњом нових туристичких капацитета, а све то, сложићете се, је опипљиво и видљиво у односу на опозициону нетрпељивост према Вучићу.

Но, ево за крај, још једном молим нашу опозицију да изађе у једној колони, да се никако не дели и да настави са досадашњом кампањом против власти. То је права добитна комбинација за пораз опозиције и велика прилика да власт још убедљивије победи.

 

Оставите одговор