Врела јесен

Не волим да се бавим прорицањем, али ако се по јутру дан познаје, а лето је свакако период који се у политичком смислу сматра јутром јер даје назнаке одређених припрема за ужарена политичка збивања, власт чека крајње врела политичка јесен. Ближе се београдски избори које опозиција доживљава као питање живота и смрти, што је наравно знак за паљење сигналне лампице да се крене у фронтално урушавање Вучића и власти коју он предводи. Ови летњи штрајкови су само испитивање снага да се сагледа како ће власт реаговати. За сада је реакција била крајње одмерена, али од јесени када крену просветари, студенти, правосуђе, пољопривредници и многи други, највећим делом подстакнути од стране разних политичких група, па и разних страних служби које своје људе имају унутар тзв.дубоке државе, ситуација неће бити ни мало наивна. Као шлаг на торти ће бити протести око избора, да ли само београдских или додатно са њима и парламентарних, који како год да се заврше имаће своје друго полувреме у виду изазивања политичке кризе како су наводно покрадени.

Кључни проблем Вучићу уколико дође до вреле политичке јесени неће бити толико опозиција, већ сама власт, да будем прецизнији владајућа странка коју он предводи. Заправо, у припремама које теку за изазивањем политичке нестабилности у Србији, мислим да је Вучићу највећи проблем што ће имати заиста мало војске са којом ће моћи да се бори против сјајно организованог противника. Унутар саме Српске напредне странке веома мали број руководећих људи ће стати у његову одбрану, јер ће добар део њих калкулисати са пројекцијама будућих политичких епилога. Онај део руководилаца који буде стао уз њега тући ће се до краја, али нисам сигуран да има довољно снаге и ресурса да то изгура, а основни проблем је што је заиста мало њих успело да сагледа суштину вођења кампање против власти. Најгоре је што преовладава мишљење да су избори и победа на њима кључ за разрешење дилеме ко ће водити државу, али у пракси то није тако и избори не решавају политичку кризу, посебно ако је неко намерио да је изазове.

Садашња опозиција није кључни Вучићев противник, јер они су пешадија која форме ради излази на изборе и која говори оно што им се у некој од амбасада напише да кажу. Далеко већи проблем су му андерграунд политички активисти који су екстремни у ставовима против власти и који су веома добро спонзорисани. Њихова активизам по друштвеним мрежама то најбоље доказује, а за сада им јефокус деловања на младе људе који су набунтовнији. Један део њих се ушуњава лагано у синдикате и потпаљује раднике на причи „фабрике радницима“ причајући им да је самоуправљање једини лек. Да парадокс буде већи, највећим делом те екстремне фол левичарске организације финансирају српски тајкуни или амбасаде држава у којима се на само помињање комунизма гледа као на тероризам. Вучић тешко може да рачуна на подршку богатијег слоја становништва и зато му странци уз помоћ тајкуна праве унутар система бројне организације које директно делују на сиромашнији део становништва, посебно на младе и на раднике, како би га ту окрњили. Када погледате изборне резултате, лако ћете установити да је Вучић лагано губио рецимо на Дедињу, што много говори. Наравно да ти тајкуни неће никада после евентуалног рушења Вучића стати на страну сиротиње, већ напротив, као и после 5.октобра ту исту сиротињу ће додатно осиромашити, а своје рачуне и капитал додатно увећати и наравно да ће они поново са западним амбасадорима састављати будуће владе и писати законе, али за сада им сиротиња добро дође као топовско месо у борби против власти и они са њом сјајно манипулишу. Западни амбасадори, посебно амерички и британски, посебно су заинтересовани за изазивање кризе, јер како време буде одмицало и како буде све израженији сукоб интереса САД, ЕУ, Руса и Кинеза на Балкану, тако ће расти и притисак на нас да се определимо којем ћемо царству да се приволимо. За сада успевамо да притисцима одолимо, али они ће бити из дана у дан све израженији, а плашим се да су нам ресурси за одоловења притисцима тако јаких сила прилично оскудни.

Крајње је време, чак сматрам и да је истекло, да Вучић окупи око себе оне који су спремни да се боре како би се разрадила стратегија како одговорити на крајње негативну кампању која ће с јесени кренути против власти и њега самог. Ту најпре мислим на обично чланство у његовој странци и на онај део руководилаца који му је истински лојалан. Уколико се то не учини, власт ће се претворити у икебану која ће се константно бавити заустављањем лажних и циљано пројектованих афера, а од бављења развојем економије државе и њеног стратешког позиционирања у ери геополитичких превирања неће бити ништа.

 

Оставите одговор