Дијалог

Нисам разумео готово ниједну примедбу, а својски сам се трудио, коју су српски професионални опозиционари изнели на предлог председника државе о неопходности унутрашњег дијалога о Косову и Метохији. Да будем прецизан, нисам у њиховом одбијању ни наишао на примедбу, јер би примедба имала какву такву критику на тај председников потез, већ је суштина њиховог одговора била у априори одбијању разговора. Један од њих је своје одбијање образложио тиме да је „дијалог о Косову и Метохији водио још у детињству слушајући више стотина српских народних песама које је његова мајка знала напамет и да је за њега тај дијалог завршен, а да остаје само Лазарева клетва за оне који издају Косово“! На страну што је оваква изјава идиотска у правом смислу те речи и што она показује апсолутну незаинтересованост за будућност државе, већ се се своди на најпримитивније политикантско калкулисање и позиционирање на политичкој сцени, она додатно показује и то да политичар који тако нешто изјави суштински и нема никакав план и програм.

Неки други опозиционари су рекли да они неће да учествују на тим разговорима, јер је то по њима увод у издају и предају Косова и Метохије. Додуше, нису ни покушали да нам објасне како је то могуће да кроз унутрашњи дијалог направиш издају, али битно је било да се таква будалаштина проспе. Можда је и Његова Светост Патријарх Иринеј издајник, пошто је он прихватио иницијативу председника Републике? Елем, ни они, као ни онај опозиционар који нам је саопштио да је дијалог о Косову и Метохији завршио још у детињству, нису се потрудили да нам изложе неки свој план везан за Косово и Метохију. Опет, имали смо и оне који кажу да ће доћи да разговарају, али тврде да ми још нисмо јаки и да све док не ојачамо не би требало да покрећемо ту тему. Е, сад, то што нам никако не дају одговор када ћемо то бити толико снажни и јаки да бисмо о томе разговарали, а да ће са друге стране Албанци бити толико слаби, те да у тој варијанти ми можемо да им диктирамо услове, изгледа није много битно. Свима који тврде да сада није време за тај дијалог постављам питање- а када ће бити то време?

Све ово наводим као најбољи доказ тоталног одсуства било какве визије око Косова и Метохије комплетне српске политичке елите. Позивом на дијалог Вучић је на неки начин признао да сама власт нема план који би могао у будућности да буде чврст, реалан и одржив, те да јој је за стварање таквог плана неопходно сагласје комплетне јавности. На другој страни, опозиција је показала да тек нема ништа и да је и не занима било шта да направи, односно да је занимају само уско партијски интереси. Између реалних чињеница које сви знамо, а оне су да Србија неће да призна независност Косова и Метохије, а да Албанци неће ништа друго до независну државу, дужни смо да пронађемо решење које би довело до дугорочног мира и успостављања нормалних односа између Срба и Албанаца. Међутим, да бисмо могли о томе да разговарамо, ми најпре морамо сами да утврдимо шта ми хоћемо, а да те наше жеље буду реалне. Једнако колико је тешко направити било какав договор са Албанцима, а да будем искрен нисам оптимиста да ће се он икада направити, још је теже да се направи било какав договор између нас Срба. Скопчани између националних и уско партијских интереса, неретко нисмо спремни да реално сагледамо нашу позицију и то може изузетно скупо да нас кошта. Настављати било какав дијалог са Албанцима, а без претходно усаглашене стратегије са свим друштвеним чиниоцима, могла би да буде по нас кобна авантура.

Дијалог није издаја. Напротив, кроз дијалог се може доћи до изузетно добрих решења која би могла да нам буду од велике користи. Изгледа да ми Срби никада нећемо бити навикнути да једни друге чујемо. Уосталом, ако је Вучићев позив велеиздаја, ако је то тражење алибија за предају Косова и Метохије, па господо дођите да разговарате и разоткрите га до краја. Ипак, чини ми се да је ваш недостатак било какве конструктивне идеје и иницијативе суштински разлог вашег одбијања, јер сте дубоко свесни да би се то највише показало уколико бисте покушали да разговарате.

Оставите одговор