Дијалог немих

Нико нема жељу да реши вековни сукоб Срба и Албанаца. Најпре немају они који су га суштински и свесно започињали, велике силе, а потом немају ни сами Срби и Албанци. Односно, да будем прецизан, већи део њихових политичких елита, без обзира да ли су на врху власти или на самом дну по популарности, свима тај сукоб увек добро дође да се појаве у јавности и зараде по који политички поен. За нас Србе убедљиво је најгора опција замрзнути конфликт и само слепа особа или она која намерно не жели то да види због својих шићарџијских порива, причаће да је то по нас добра солуција. Велике силе то добро знају, посебно ове западне. Ове источне тренутно нису толико ни јаке ни утицајне да би могле било шта боље да нам понуде, а опет не би баш у потпуности да препусте западу овладавање овим простором, па је и њима замрзнути конфликт добро привремено решење док се евентуално за коју деценију не консолидују. Западне силе одлично познају демографску слику и јасно им је као дан да ће нас Срба за неких двадесет година бити свакако мање него данас. Уморни и исцрпљени од константног натезања око Косова и Метохије, додатно са још неколико спорадичних сукоба са Шиптарима као опомена да би већи сукоб увек могао да се покрене, запад игра јасну игру да млађе генерације Срба које ступају на јавну сцену и које дефинитивно желе прогрес, сигурну будућност, јачу економију, сигуран посао, путовања и миран живот, а опет, објективно немају никакве везе са сукобима њихових предака и увелико подучене у нашим школама по антинационалном моделу да историја само оптерећује ђаке, једноставно кажу- еј, носите то Косово. У томе лежи суштинска и највећа опасност. Зато запад не жели да чује за унутарсрпски дијалог, нити за било који дијалог Срба и Албанаца који би можда трајно решио сукоб. Испланирана стратегија по свему судећи иде онако како су наумили, јер за двадесет година нисам сигуран да ћемо имати више ресурса за борбу од овога што имамо данас, што је иначе наш усуд кроз цео прошли век. Сваки пут смо из кризе у кризу око Косова и Метохије улазили са све лошијом позицијом. Уколико бисмо сада за дужи временски период или чак трајно решили проблем са Шиптарима, наше шансе да очувамо Косово и Метохију су далеко веће. Зато запад то неће дозволити, већ ће ићи на наше изнуривање кроз замрзнути конфликт. Зато је Вучићев позив на најпре унутарсрпски дијалог, а потом и на људски дијалог са Албанцима, плашим се само позив на дијалог немих. Нити код Срба има довољно промишљености, нити је решење проблема било коме у свету у интересу.

Све ово пишем док читам различите текстове о прогресу у свету око виртуелних монета које би ускоро могле банке да затворе и о надреалном развоју ИТ технологије у свим могућим областима, посебно војној. Ми смо још увек заробљени у годинама у којима смо говорили колико смо једни друге побили и још увек се пребројавамо ко је кога више осакатио. Без икакве жеље да нашој деци оставимо чисту ситуацију, већ напротив, као да желимо да им оставимо оне метке које ми или наши преци нису потрошили, ваљда мислећи да је једино решење да једни друге истребимо. Велике патриоте ће из београдских кафана док певају о Косову и Метохији сваког ко позове на дијалог осудити да је велеиздајник не схватајући да је замрзавање конфликта суштински антипатриостки циљ и игра на карту запада те да запад њих тако блентаве и луде сјајно користи. Ови други који би рођеног оца и мајку продали само када би Теразије ушле у Евопску унију, говориће нам како су они били паметни деведесетих, а да сада ратнихушкачи зову на дијалог. По њима је најпаметније било да угасимо државу и никада да не истакнемо ништа у корист нашег народа и отаџбине. Ови трећи, којих је иначе највише и који разумеју зашто је важно да се разговара, ћуте. Код Срба је увек био проблем што се паметнији пред будалама повлаче. Искрено се плашим да се Вучић са својом иницијативом не повуче. То би био тежак пораз нормалне Србије и велика победа оних који су за дијалог немих.

Оставите одговор