Скопље као Сегедин

Књига Тима Маршала „Игра сенки“ до детаља је описала на који начин се српска опозиција припремала за рушење Слободана Милошевића 2000.године. О томе су нешто касније сведочили и сами опозициони лидери, али суштина свега је у томе да се у мађарском граду Сегедину налазио центар за обуку тадашњег покрета „Отпор“ чије су активисте едуковали и ненасилном отпору обучавали пензионисани амерички официри. У Сегедину су се исплаћивале паре у кешу за опозиционо деловање и за рад тзв.независних медија, те коначно, из Сегедина су се осмишљаване све акције против Милошевићеве власти која је свакако била при свом крају.

Данас је уместо Сегедина центар премештен у Скопље. Сценарио је готово идентичан, додуше уз напредак технологије свакако савременији, а циљ му је подривање Републике Србије и урушавање легалне и летимно изабране власти. Ту круцијалну тврдњу да је Скопље постало оно што је некада био Сегедин изрекао је у као гост у у мојом ауторској емисији Иван Стоилковић, председник Демократске партије Срба у Македонији и она је апсолутно истинита.

Кренимо редом.

Током „Шарене револуције“ која се у Скопљу одвијала како би се урушио Никола Груевски и ВМРО на основу фабриковане афере „Прислушкивање“, провукла се теза да су се у Скопљу појавили активисти организације „Канвас“, ваљда дежурне организације за урушавање свих режима на које се Американци усмере. Методи демонстраната су били идентични оним методима које је оснивач „Отпора“, Срђа Поповић, примењивао од Београда, Тбилисија, Кијева и тако редом. Груевски је на једвите јаде смењен најгорим изборним инжињерингом, без обзира што је на изборима однео победу, а сада се показује прави циљ његовог рушења. Циљ је Србија, а да би се циљ остварио било је потребно направити адекаватан логистички центар за активности уперене против српских власти. Скопље је идеална локација за ту делатност. Велико присуство албанског фактора, крајње сервилна и послушна власт, близина Србији, транзитни пут ка Грчкој. Боље није могло.

Тамошња склепана влада Зорана Заева је под апсолутном контролом тамошњег америчког амбасадора, а и састављена је по наредби Брајана Хојт Јиа, америчког дипломате задуженог за Балкан.По додељеном задатку Заев спроводи све оне науме из зацртане „Тиранске платформе“- Албанцима препушта тоталну доминацију у власти, уводи насилно двојезичност и иде ка федерализацији земље. Са друге стране, испуњава задатке које се пред њега стављају за улазак у НАТО- Бугарима излази у сусрет све што затраже и пристаје на промену имена. Међутим, један од кључних задатака који му је поверен, а донекле је скопчан са „Тиранском платформом“ у оном делу који говори о наводном геноциду над Албанцима од 1912-1954.године, је тај да што више поквари односе са Србијом, па чак и да Србију исповоцира на одређену реакцију која би директно утицала да Србија буде проглашена за реметилачки фактор на Балкану. С тим у вези Заев је ангажовао бројне тзв.бизнисмене из Србије као саветнике и доделио им држављанства, а за које се зна да имају одређени утицај и моћ да раде на урушавању српске власти. Ради се о људима који су схватили да у Србији под Вучићем није више могуће пословање путем комбинације, па су од некадашњих Вучићевих савезника постали крвни непријатељи јер нису остварили свој наум- пљачку државе и њених предузећа позивајући се на познанство са Вучићем. Њихов задатак је организовање озбиљне мреже, што медијске, што политичке, која би деловала против власти у Београду. База им је у Скопљу, одакле црпе финансијска средства, праве пословне варијанте, организују обуке одређених активиста који би требало да покрену протесте по Београду, а у Београду је финална реализација активности. У целу причу је укључен и албански фактор који такође даје немерљиву логистику за обуку појединих активиста по Приштини. Падом Вучића Американци добијају трасиран пут за потпуно преузимање Србије и тоталну елиминацију тзв.руског утицаја на Балкану, Албанци више немају противника и пут ка зацртаним границама Велике Албаније може да крене са реализацијом, а тзв. српски бизнисмени поновну могућност да опустоше као ратни плен српска предузећа и да преузму монополе, баш како је то било до 2012.године.

Први пут када сам пре три године писао и говорио да су збивања у Скопљу показна вежба за Београд, многи су ми то оспоравали. Како су се догађаји одвијали и како се тренутно одвијају, испаде моја маленкост управу. Ово што сада пишем не пишем на основу своје пројекције. већ на основу бројних извора које имам у Македонији. Немам намеру никог да уверавам да ли је ово што пишем истина или није, једино чега се прибојавам је да за одређено време у будућности они који ми раније нису веровали не дођу до мене и кажу ми- еј, ипак си био управу. Тада ће већ бити увелико касно.

 

Оставите одговор