Страдање ближњих

Готово сви режими који нису били по вољи САД урушавани су тако што је америчка ЦИА до детаља проучавала све мане и врлине, навике, понашање, пријатеље и чланове породице, лидера тог режима на кога су се устремили. О томе је доста писано, неки од бивших обавештајаца ЦИА су касније по завршетку свог рада писали мемоаре или су сведочили у разноразним документарним серијалима. Неки од тих лидера су се и сами намештали својим деловањем, јер истини за вољу били су окрутни диктатори, али било је и туце оних који нису желели да служе америчким интересима јер су дубоко били супротстављени интересима земаља које су предводили, па је то био разлог њиховог најчешће насилног свргавања са власти. Код ових других поента деловања ЦИА је била у тактици како да се смуче сопственом народу, а најбољи начин је континуирано ружење чланова породице фиксиране мете. У свим случајевима до сада ово је била неизоставна ставка. Уколико је неко од чланова породице дотичног лидера заиста био бахат, задатак је био лакши. Тамо где то није случај било је потребно измишљати догађаје који ће бити толико уверљиви да било какви деманти ту нису од помоћи.

Нешто слично данас имамо у Србији. Дубоко свесни да против Александра Вучића немају ништа, јер није ништа украо, нити се лично богатио, једино што је преостало против њега је да се измишљају догађаји везани за његове најближе. Отуда, његов брат и син су најчешће мете. Проценивши да је Андреј Вучић неко ко је данас у најбољим годинама да нешто створи, а да му је син Данило у годинама када младост не мирује, они који проучавају и креирају те нападе веома перфидно лансирају измишљотине како би јавности приказали да се ради о крајње бахатим људима. Тако је Андреј Вучић у медијима описиван као „наркодилер који превози танкере кокаина из Колумбије“, „власник пола Срема и могих објеката на Фрушкој Гори“, „власник најелитнијих ресторана од Хоргоша до Драгаша“, „фалсификатор пасоша за припаднике Ал-Каиде“, „главни рекеташ у Србији“. Син Данило је, насупрот стрицу који „дрогу продаје“, „тежак уживалац кокаина“, „бахати младић који се туче по сплавовима“, „наследник монарха који се опија и малтретира обезбеђење“. Све ово се могло прочитати у нашим врлим медијима, а напади нису јењавали чак и када је на очиглед комплетне јавности жандармерија у тој невиђеној „Вучићевој диктатури“ пребила на мртво име рођеног брата тог истог „диктатора“. Да ли знате такав за такав пример у некој од диктатура? Наравно да не, али није ни битно. Битно је да се што више лажи пласира.

Зашто се ово ради?

Одговор је врло прост. Тактика измишљања догађаја кроз које ружите чланове породице политичког лидера на ког сте се усмерили доводи до тога да народ почне да верује да тај лидер и није тако сјајан када му се чланови породице тако бахато понашају. Самим тим, урушава се слика о њему као правичном политичком лидеру и прелази се на фазу негодовања према њему, а касније и отворене нетрпељивости у којој за сваки ваш лични неуспех имате ту могућност да окривите „диктатора“ који вам не дозвољава да боље живите, јер је бољи живот резервисан само за бахате чланове његове породице. Колико год пута да неко аргументовано демантује лажи које се износе, увек ће бити одређени проценат људи који ће на почетку само сумњати, а потом, када сто пута прочита разноразне лажи и измишљотине, у исте ће поверовати као да су гранитна истина. Отуда је председнику Вучићу, а посебно службама које га штите, приоритет у томе да заштити чланове своје породице од најпримитивнијег блаћења којима су изложени и којима ће тек бити изложени. Последњи случај са извесним Лајошом Чакањијем је најбољи доказ за ову тврдњу. Без обзира што је Чакањи демантовао лажи часописа „Таблод“ које је свуда по друштвеним мрежама ширио Бојан Пајтић, те демантије дежурни мрзитељи Александра Вучића на друштвеним мрежама нису желели да уваже. Напротив, наставили су бестидну кампању против његовог брата са све ставом да ће због тога Александар Вучић ускоро окончати свој живот, што је Бојан Пајтић такође „лајковао“ на твитеру.

Обзиром да познајем дуги низ година породицу Вучић, дужан сам да напишем и да јавности саопштим да све што је до сада написано о Андреју и Данилу је ноторна неистина и да они који су измишљали све ове о њима набројане гадости су монструми који образа немају. Када су тако спремни Александрову породицу да черече на правди Бога, можете само да помислите на шта су све спремни како би се домогли власти. Њима само поручујем кроз стих Владике Рада из „Горског вијенца“- „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“.

Оставите одговор