Промена приступа

Претходннних дана као парламентарна делегација скупштине Србије при Парламентарној скупштини НАТО имали смо прилику да посетио Брисел и само седиште Парламентарне скупштине, као и главни штаб НАТО. Знам, одмах ће се пронаћи разни паметњаковићи да нам приговоре како смо издајници, јер смо тамо отишли, без обзира што је до скоро своју делагацију у тој истој Парламентарној скупштини имала и Руска Федерација као чланица програма „Партнерство за мир“. Но, овај текст и не пишем да би га читали такви који не желе ништа да читају и који о спољној политици сопствене државе не знају ништа, јер су још раније усвојили одређене постулате којих се држе као пијани плота, па макар то било и на њихову, али и на штету државе коју планирају да заступају. Дакле, Парламентарна скуштина НАТО је одлично место на коме српски посланици могу да изнесу ставове своје државе по многим питањима, посебно везаним за наше окружење и где смо истински уважени до те мере да се наш став страховито поштује без обзира што нисмо чланица НАТО, а ниво званичника који нас је дочекао у Бриселу такође довољно говори о све израженијем поштовању Србије. Довољно је нагласити да је заменица генералног секретара НАТО, Роз Готемелер, издвојила добрих 40 минута да са нама дискутује. Претходно смо имали састанке са готово свим битнијим шефовима политичких и војних одељења и одсека, што се ретко којој делегацији омогућава. Е, сад, добро је питање чиме смо ми заслужили толику пажњу и то је оно што бих желео у овом тексту да пробам да пружим као одређену анализу. Заиста, у више наврата су нам апсолутно сви нагласили да не виде никакав проблем да Србија не буде члан НАТО и да може слободно да има сарадњу са Руском Федерацијом какву год жели. Чак се нису бунили ни за Руски хуманитарни центар, нити за наше војне вежбе са Руском Федерацијом, већ су нам истакли да је то наше суверено право како ћемо сарађивати са Русијом. За њих је битно да ми будемо добри партнери, а то значи да оно што се договоримо у оквирима сарадње обострано испунимо. Искрено, све нас је тај крајње либералан став изненадио. Чак су и по питању Косова и Метохије у највећем делу изразили апсолутно разумевање наших ставова због чега наша јужна покрајина не би смела да добије војску и све су прилике да од те војске коју су Харадинај и Тачи замислили неће бити ништа, бар не неки дужи период. Дубоко су свесни свих проблема у прихватању НАТО као организације у Србији, јер знају да је агресија на нашу земљу нешто што се тешко заборавља. Но, како се мењају политичке прилике од периода до периода, тако се мењају и људи унутар самог НАТО, а то опет значи да су они спремни да према Србији имају крајње флексибилан приступ, што су нам у више наврата нагласили. Изразили су невероватну жељу да побољшају свој кредибилитет код Срба, што ће свакако бити изузетно тешко, али они желе по сваку цену да пробају и покретање те кампање можемо очекивати веома брзо. Све време су били упорни у томе да им кажемо на који начин би то могли да учине изражавајући спремност да потпуно промене приступ према Србији. Чак су нам отворено рекли да желе што више да раде са новинарима у Србији и да имају чешће семинаре и скупове на којима ће разговарати са људима из Србије. Такође, имају интерес да учествују у бројним пројектима и да на делу помогну подизање инфраструктуре, стипендирање одређених научних радова и добрих студената, да прошире сарадњу по питању школовања наших војних лица. Мислим да је ту наша велика шанса који бисмо морали да искористимо. Наравно, све то има и своју другу страну медаљу. Они, без дилеме, имају одређени интерес на Балкану, односно желе да то буде подручје под њиховом чврстом контролом које неће правити проблеме. Схватају да је, без обзира и када све одрале државе настале распадом СФРЈ до краја уђу у НАТО, ипак Србија та која је најбитнија. Познајући историјске и културне везе Срба са Русијом, а опет знајући да је однос Срба према НАТО веома негативан, они морају да буду хитрији у давању одређених бенефита Србији. То је наша прилика. Која год власт да буде у Србији, овакву прилику не сме да пропусти, јер нико нам не тражи да уђемо у НАТО, што је одлично, а можемо много кроз сарадњу, која је најмање војна, а далеко више је политичка, да постигнемо за наше интересе. На крају, мада се нас то не тиче много осим због чињеница да односи НАТО-Руска Федерација утичу страховито на човечанство, морам да приметим приличну опседнутост службеника у НАТО наводном руском пропагандом, али и њиховом очају јер не знају како да јој се супротставе. Да будем искрен, лично не видим ни чему се супротстављају, али да су односи исувише оптерећени у то нема дилеме. НАТО сав новац овог света даје на супротстављање Путину и његовој пропаганди и Руска Федерација је очито за НАТО гори непријатељ од Исламског тероризма. Бићу слободан да напишем како је то ужасно претеривање, но, као што рекох, нека се слонови туку. Ми као травка морамо да гледамо како да нас слонови не прегазе. За сада се добро чувамо.

Оставите одговор