СИРОМАШТВО ИДЕЈА

Вучић има грешака. Има и мана колико хоћете. Има и ужасно лоших потеза. Али, Вучић нема опозицију. Прецизнији да будем, Вучић нема опозицију која има било какву идеју због које би се грађани определили да гласају за опозиционе странке. Ако ћемо искрено, једини ко је изнео некакву идеју против онога што Вучић заговара је Шешељ. Идеја да би требало прекинути односе са западом и окренути се у потпуности Русији је идеја која прија једном одређеном делу бирачког тела и Шешељ иде на то да то бирачко тело љубоморно себи припоји, дубоко свестан да је та идеја крајње нереална и нерационална. Но, то војводи није толико ни битно. Њему је сада пред очима само цензус на изборима и улазак у парламент где би лојалној радикалској партијској структури омогућио плату, а самој странци новчани прилив из буџета. Он би добио прилику да свој его задовољи тако што се неће скидати са скупштинске говорнице, ваљајући у блату сваког ко му се супротстави, али више од тога њега и не занима. Ипак, без обзира што Шешељ нема никакве амбиције да буде власт, он макар има неку идеју и људи који се определе за данашњу Српску радикалну странку гласају ЗА идеју коју Шешељ пропагира. То је опет за неко поштовање, колико год да је то што се пропагира крајње нереално и нерационално, па чак и самоубиствено по Србију. Но, та идеја је свакако лимитирана и одатле нема опасности по Вучића.

Ова друга, тзв.европска опозиција, која нема ниједан разлог да себи пришије тај епитет „европска“, она може да буде опасност, али не само по Вучића, већ по државу. Уједињено-разједињена Демократска странка, изашла на једној листи или у разним агрегатним стањима, има само једну водиљу- мржња према Вучићу. На изборе излазе без икаквог програма, немају чак ни идеју за шта се залажу, међусобно се мрзе, али спајају их поједини амбасадори и ненормална мржња према Вучићу. Када се неко са таквом емоцијом унесе у изборни процес, то може потенцијално врло опасно да буде. Посебно ако је свестан да губи тло под ногама, да ће неки од њих када до краја падну, као господа у Покрајни, очито морати мало да омиришу и мемљиве затворске просторије и да посећује тужиоце. Такви, ако би неким случајем успели да мађионичарским триком дођу до победе од земље не би остао камен на камену. Уосталом, њихове благодати власти имали смо прилике после 5.октобра 2000.године имали смо прилике да осетимо. Да не заборавим, у све њих убрајам и опцију окупљену око ДСС-Двери, која заиста осим константе нетрпељивости према Вучићу није изнела ама баш ништа због чега би се народ определио за ту опцију. Чак иду дотле да сами себе посипају пепелом за све оно што су урадили док су били власт, што је невероватан пример у политичкој пракси јер свињарије те опције док је владала данас жестоко плаћамо. Уместо макар мало самокритике да имају, понашају се као да никада нису доносили тако важне одлуке за ову државу због којих данас испаштамо.

Све у свему, ово ће бити избори у којима, ако се по јутру дан познаје, имаћемо апсолутно одсуство идеја, док са друге стране све ће бити базирано на прљавој кампањи. То је јако лоше за друштво, то је чак лоше и за саму владајућу коалицију, која ако победи неће имати адекватну опозицију. Опозиција ће се у будућем парламенту свести на ниво гађања ципелама и бацања клетви или на ниво „УА Вучићу“.

Бићу на крају искрен према омладини која је протествовала недавно против споразума са НАТО. Од тих девојака и младића који су данас као млади тако бунтовни има шансе да настану добри политичари који ће водити државу на најбољи могући начин. Та омладина воли земљу и спремна је да се бори за њу. Идеје које данас заступају су типичне идеје младог човека који се бори против неправде и олако схвата политику, али ти људи ће сазрети и мислим да у њима Србија има будућност, колико год да се не слажем са оним што они данас раде. Уосталом, слично њима сам се и ја понашао као млађи и потпуно их разумем. Битно је да се интересују за политику и битно је да у срцу носе љубав према отаџбини. А политичко сазревање ће доћи само по себи.

ЗА ПОЧЕТАК

 

Многи су ми говорили да је неопходно овакав вид комуникације да развијем, јер, Боже мој, народни сам посланик и грађани су дужни да са мном полемишу, да прочитају моје мишљење, а на крају крајева, па ово је медији који сам уређујем и не могу да се пожалим на третман. Ако постоји цензура, а према политичкој опцији којој припадам, па и према мени самом, она заиста постоји, овде ме нико не може ограничити. Зато ћу овде износити неке своје погледе који се и слажу и не слажу са владајућом већином којој и сам припадам. Свакако, ово је и апел осталим колегама у политици да нешто слично покрену.

Срећно нам дружење.

Скочи на траку са алаткама